Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, Odeljenja u Kragujevcu I-116-Prž-br.3725/16 od 26.02.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog D.M. i njegovog branioca, a presuda Prekršajnog suda u Paraćinu 4Pr br.1729/14 od 19.01.2016. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz br.196/16 od 04.05.2016. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. u vezi sa članom 93. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i ukine pravnosnažne presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Nakon što je postupio u smislu odredbe člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima i o sednici veća obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 287. stav 1. Zakona o prekršajima, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe se da je pravnosnažna presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. u vezi sa članom 93. stav 1. Zakona o prekršajima, jer su razlozi o odlučnim činjenicama izneti u prvostepenoj presudi potpuno nejasni, obzirom da je prvostepeni sud obrazlažući svoju odluku, naveo da nije prihvatio kao istinite odbranu okrivljenog i iskaz svedoka D.U., već je kao istinite prihvatio iskaze ovlašćenih službenih lica N.M. i P.M., koji su saslušani u svojstvu svedoka, pri čemu nije proverio ove kontradiktorne izjave, već je proizvoljno ocenio da je odbrana okrivljenog data u cilju izbegavanja prekršajne odgovornosti. Prema stavu Republičkog javnog tužioca, iz navedenog proizilazi da je prvostepeni sud svoju odluku zasnovao na iskazima policijskih službenika, a da okrivljenom pre donošenja odluke nije ni dao mogućnost da izjasni o tim navodima i iskazima koji ga terete, što je suprotno članu 93. stav 1. Zakona o prekršajima, a na koji način je povredio pravo na odbranu okrivljenog i učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, koju povredu nije otklonio ni drugostepeni prekršajni sud prilikom donošenja odluke o žalbi.

Suprotno iznetim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba prekršajanog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. u vezi sa članom 93. stav 1. Zakona o prekršajima, obzirom da je izreka prvostepene presude u potpunosti jasna i razumljiva i saglasna razlozima iznetim u prvostepenoj presudi, pri čemu su navedeni i jasni razlozi o odlučnim činjenicama.

Odredbom člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se pre donošenja odluke okrivljenom mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom.

Prema stanju u spisima, okrivljenom D.M. je na licu mesta, prilikom vršenja kontrole učesnika u saobraćaju, predočen opis prekršaja, zapisnik u kome su navedene činjenice i kvalifikacija prekrašaja je tom prilikom i uručen okrivljenom, a na koji okrivljeni nije imao primedbi, i pored toga što je odbio da ga potpiše.

Pored toga, okrivljeni je saslušan pred sudijom Prekršajnog suda u Paraćinu dana 09.12.2014. godine, kojom prilikom je naveo da je primio zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, da ga je pročitao i razumeo, prilikom saslušanja je naveo da je odbio da potpiše zapisnik i predložio da se u svojstvu svedoka sasluša D.U., koji je sedeo na mestu suvozača, te izjavio da nema predloga za izvođenje drugih dokaza.

Prema tome, okrivljeni D.M. je očigledno upoznat sa činjenicama i dokazima koji ga terete, kako na licu mesta, prilikom vršenja kontrole učesnika u saobraćaju, tako i prilikom saslušanja pred sudijom prekršajnog suda u Paraćinu dana 09.12.2014. godine, te mu je, dakle, data mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, saglasno odredbi člana 93. stav 1. i 2. Zakona o prekršajima.

Prema tome, sud nije izveo ni jedan dokaz koji bi teretio okrivljenog, sa kojima okrivljeni nije bio upoznat, već je analizom izvedenih dokaza utvrdio činjenice koje su od značaja za donošenje zakonite odluke.

Donoseći presudu, prvostepeni sud je nakon izvođenja dokaza kojima je raspolagao, svoju odluku zasnovao, pored ostalog, na materijalnim dokazima, odnosno sadržini zapisnika o izvršenoj kontroli, te na osnovu iskaza svedoka P.M. i N.M., koji su samo potvrdili sadržaj zapisnika sa kojim je okrivljeni bio upoznat. Čak šta više, prilikom saslušanja pred sudijom Prekršajnog suda u Paraćinu 09.12.2014. godine okrivljeni je istakao da su mu navedeni svedoci predočili da je „prvi semafor prošao kada je na istom bilo upaljeno crveno svetlo“ što on osporava.

Imajući u vidu da shodno članu 92. Zakona o prekršajima sud ocenjuje dokaze po svom slobodnom uverenju, i da na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka, odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane, pri čemu može, ali nije u obavezi da izvede dopunske dokaze, ukoliko oceni da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja sledstveno raspravio, to prvostepeni sud nije ni bio u obavezi da izvrši suočenje između okrivljenog D.M. i svedoka P.M. i N.M., kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Kako, dakle, pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. u vezi sa članom 93. stav 1. Zakona o prekršajima, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, to je zahtev odbijen kao neosnovan na osnovu odredbe člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica m, s.r.                                                                                                           Nevenka Važić, s.r.