Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz Pr 25/2015
19.05.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u prekršajnom postupku okr. O.N. i dr., zbog prekršaja iz člana 19. stav 2. Uredbe o kontroli i prelasku administrativne linije prema Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti, okrivljenih O.N. i H.Š., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Prekršajnog suda u Raški Pr 861/13 od 12.08.2014. godine i Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu, Prž 18183/14 od 15.09.2014. godine, u sednici veća održanoj 19.05.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenih O.N. i H.Š., podnet protiv pravnosnažnih presuda Prekršajnog suda u Raški Pr 861/13 od 12.08.2014. godine i Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu, Prž 18183/14 od 15.09.2014. godine
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prekršajnog suda u Raški Pr 861/13 od 12.08.2014. godine, okr. O.N. i H.Š., oglašeni su krivim zbog prekršaja iz člana 19. stav 2. Uredbe o kontroli prelaska administrativne linije prema AP Kosovo i Metohija i osuđeni na novčane kazne u iznosu od po 15.000,00 dinara.
Odlučujući o zajedničkoj žalbi okrivljenih, Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Kragujevcu, presudom Prž 18183/14 od 15.09.2014. godine, odbio je žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda okrivljeni O.N. i H.Š., podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede prava garantovanog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži, obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom prekršajnom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta za zahtevom za zaštitu zakonitosti okrivljenih O.N. i H.Š., pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 285. stav 2. Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, broj 65 od 25.07.2013. godine), propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude podiže Republički javni tužilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude.
Dakle, iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti pripada isključivo Republičkom javnom tužiocu, a ne i okrivljenom, koji samo ima mogućnost da nadležnom javnom tužiocu podnese inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, na osnovu koje nadležni javni tužilac odlučuje da li ima mesta podnošenju ovog vanrednog pravnog leka.
Kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podnet od strane okrivljenih, na šta po zakonu nisu ovlašćeni, to je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 285. stav 2. Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća - sudija
Dragana Vuksanović,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.