Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз Пр 25/2015
19.05.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић и Mилунке Цветковић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у прекршајном поступку окр. О.Н. и др., због прекршаја из члана 19. став 2. Уредбе о контроли и преласку административне линије према Аутономној Покрајини Косово и Метохија, одлучујући о захтеву за заштиту законитости, окривљених О.Н. и Х.Ш., поднетом против правноснажних пресуда Прекршајног суда у Рашки Пр 861/13 од 12.08.2014. године и Прекршајног апелационог суда – Одељење у Крагујевцу, Прж 18183/14 од 15.09.2014. године, у седници већа одржаној 19.05.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости окривљених О.Н. и Х.Ш., поднет против правноснажних пресуда Прекршајног суда у Рашки Пр 861/13 од 12.08.2014. године и Прекршајног апелационог суда – Одељење у Крагујевцу, Прж 18183/14 од 15.09.2014. године
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Прекршајног суда у Рашки Пр 861/13 од 12.08.2014. године, окр. О.Н. и Х.Ш., оглашени су кривим због прекршаја из члана 19. став 2. Уредбе о контроли преласка административне линије према АП Косово и Метохија и осуђени на новчане казне у износу од по 15.000,00 динара.
Одлучујући о заједничкој жалби окривљених, Прекршајни апелациони суд – Одељење у Крагујевцу, пресудом Прж 18183/14 од 15.09.2014. године, одбио је жалбу као неосновану и потврдио првостепену пресуду.
Против наведених правноснажних пресуда окривљени О.Н. и Х.Ш., поднели су захтев за заштиту законитости, због повреде права гарантованог чланом 32. став 1. Устава Републике Србије, са предлогом да Врховни касациони суд захтев уважи, обе пресуде укине и предмет врати првостепеном прекршајном суду на поновно одлучивање.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета за захтевом за заштиту законитости окривљених О.Н. и Х.Ш., па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 285. став 2. Закона о прекршајима („Сл. гласник РС“, број 65 од 25.07.2013. године), прописано је да захтев за заштиту законитости против правноснажне пресуде подиже Републички јавни тужилац у року од три месеца од дана достављања пресуде.
Дакле, из цитиране законске одредбе јасно произилази да овлашћење за подизање захтева за заштиту законитости припада искључиво Републичком јавном тужиоцу, а не и окривљеном, који само има могућност да надлежном јавном тужиоцу поднесе иницијативу за подизање захтева за заштиту законитости, на основу које надлежни јавни тужилац одлучује да ли има места подношењу овог ванредног правног лека.
Како је у конкретном случају захтев за заштиту законитости поднет од стране окривљених, на шта по закону нису овлашћени, то је захтев за заштиту законитости недозвољен.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 285. став 2. Закона о прекршајима, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар – саветник Председник већа - судија
Драгана Вуксановић,с.р. Драгиша Ђорђевић,с.р.