Na sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, jer je prvostepeni sud u toku prekršajnog postupka povredio pravo na odbranu okrivljene, na taj način što prvostepenu presudu nije dostavio braniocu okrivljene, a što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljena AA Prekršajnom sudu u Kraljevu dostavila dana 03.06.2016. godine, zajedničku pisanu odbranu, potpisanu od strane okrivljene i njenog branioca, uz priloženo punomoćje kojim je advokata AA, angažovala kao branioca u ovom prekršajnom postupku. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je u ponovnom postupku, a nakon što je drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu Prekršajnog suda u Kraljevu, od strane prvostepenog suda doneta nova presuda 7Pr 6747/16 od 03.04.2017. godine, kojom je okrivljena oglašena odgovornom za predmetni prekršaj i osuđena na novčanu kaznu, a koja presuda je dostavljena samo okrivljenoj AA dana 06.04.2017. godine, ali ne i njenom braniocu, na koju presudu okrivljena nije izjavila žalbu, a prvostepeni Prekršajni sud u Kraljevu je na istu presudu stavio klauzulu pravnosnažnosti sa datumom 19.04.2017. godine i klauzulu izvršnosti sa datumom 04.05.2017. godine.

Članom 93. stav 3. Zakona o prekršajima, između ostalog, propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere.

Odredbom člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim.

Članom 259. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, konkretnim postupanjem prvostepenog suda, koji je svoju presudu dostavio samo okrivljenoj i to dana 06.04.2017. godine, ali ne i njenom braniocu, očigledno je za posledicu imalo da je braniocu okrivljene bila uskraćena mogućnost da kao ovlašćeno lice podnese redovni pravni lek – žalbu protiv prvostepene presude, shodno odredbi člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, a u korist okrivljene, pa je na taj način povređeno pravo odbrane okrivljene AA, u žalbenom postupku, što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje odluke, na koji način je učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi sa članom 161. stav 1. Zakona o prekršajima, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Nalazeći iz iznetih razloga, da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev kao osnovan i na osnovu člana 286. i 287. stav 4. Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci ove presude, odnosno ukinuo pobijanu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, koji će otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                       Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić