На седници већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима, обавестио Републичког јавног тужиоца, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудом против које је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 161. став 1. Закона о прекршајима, јер је првостепени суд у току прекршајног поступка повредио право на одбрану окривљене, на тај начин што првостепену пресуду није доставио браниоцу окривљене, а што је утицало на доношење законите и правилне одлуке.

Из списа предмета произилази да је окривљена АА Прекршајном суду у Краљеву доставила дана 03.06.2016. године, заједничку писану одбрану, потписану од стране окривљене и њеног браниоца, уз приложено пуномоћје којим је адвоката АА, ангажовала као браниоца у овом прекршајном поступку. Такође, из списа предмета произилази да је у поновном поступку, а након што је другостепени суд укинуо првостепену пресуду Прекршајног суда у Краљеву, од стране првостепеног суда донета нова пресуда 7Пр 6747/16 од 03.04.2017. године, којом је окривљена оглашена одговорном за предметни прекршај и осуђена на новчану казну, а која пресуда је достављена само окривљеној АА дана 06.04.2017. године, али не и њеном браниоцу, на коју пресуду окривљена није изјавила жалбу, а првостепени Прекршајни суд у Краљеву је на исту пресуду ставио клаузулу правноснажности са датумом 19.04.2017. године и клаузулу извршности са датумом 04.05.2017. године.

Чланом 93. став 3. Закона о прекршајима, између осталог, прописано је да окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца кога сам изабере.

Одредбом члана 161. став 1. Закона о прекршајима, прописано је да ако окривљени има браниоца, све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу доставиће се само браниоцу, а ако их има више само једном од њих и тиме се достављање окривљеном сматра извршеним.

Чланом 259. став 1. Закона о прекршајима, прописано је да жалбу могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева.

Полазећи од наведеног и цитираних законских одредби, по налажењу Врховног касационог суда, конкретним поступањем првостепеног суда, који је своју пресуду доставио само окривљеној и то дана 06.04.2017. године, али не и њеном браниоцу, очигледно је за последицу имало да је браниоцу окривљене била ускраћена могућност да као овлашћено лице поднесе редовни правни лек – жалбу против првостепене пресуде, сходно одредби члана 259. став 1. Закона о прекршајима, а у корист окривљене, па је на тај начин повређено право одбране окривљене АА, у жалбеном поступку, што је утицало на законито и правилно доношење одлуке, на који начин је учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези са чланом 161. став 1. Закона о прекршајима, како се то основано захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује.

Налазећи из изнетих разлога, да је побијаном правноснажном пресудом учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка на коју се указује захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, Врховни касациони суд је усвојио захтев као основан и на основу члана 286. и 287. став 4. Закона о прекршајима, одлучио као у изреци ове пресуде, односно укинуо побијану пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање, који ће отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом.

Записничар-саветник,                                                                                                 Председник већа-судија,

Марина Радосављевић,с.р.                                                                                       Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић