Istom presudom, okrivljeni su obavezani da na ime troškova prekršajnog postupka plate paušalne iznose od po 5.000,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ br. 723/2023 od 30.10.2023. godine, zbog bitnih povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 234. stav 1. tačka 7) i člana 236. stav 1. tačka 2) i stava 2. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, ukine pobijanu presudu i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je održao sednicu veća, o kojoj je, u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavestio javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu ističe da sporazum o priznanju prekršaja nije zaključen u skladu sa odredbom člana 236. stav 1. tačka 2. i stav 2. Zakona o prekršajima, jer sud nije utvrdio da sporazumi o priznanju prekršaja nisu zaključeni u skladu sa odredbom člana 234. stav 1. tačka 7) Zakona o prekršajima, jer ne sadrže potpise branioca okrivljenih, iako je to izričito propisano navedenom odredbom. Zahtevom se još ukazuje da je okriljeni odgovorno lice AA na osnovu punomoćja, koje je prvostepeni prekršajni sud primio dana 12.10.2022.godine, angažovao advokata Dušana Mrdakovića, što znači da je okrivljeni imao branioca pre zaključenja predmetnih sporazuma i pre donošenja prvostepene presude i kom braniocu je dostavljena presuda dana 29.08.2023.godine. Imajući sve navedeno u vidu, javni tužilac smatra da je povređen zakon na štetu okrivljenih.

Iz sporazuma o priznanju prekršaja MUP RS, Policijske uprave za grad Beograd, broj SPP-4-145-03363/22 od 14.12.2022.godine, proizilazi da prilikom zaključenja sporazuma u policiji nije bio prisutan branilac okrivljenih i da su isti potpisali policijski službenik BB i okrivljeno odgovorno lice AA, predstavnik okrivljenog pravnog lica „AUTO CENTAR MILENIUM PLUS“ DOO ZEMUN, dok iz prvostepene presude proizilazi da je prekršajni sud utvrdio da su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi za zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja, te je shodno članu 235. stav 1.,236.stav 1. u vezi člana 234. i 238. Zakona o prekršajima, usvojio sporazume i okrivljene oglasio odgovornim za prekršaje koji su im stavljeni teret.

Odredbom člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima, između ostalog predviđeno je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere.

Odredbom člana 233. stav 1. Zakona o prekršajima je propisano da kada se prekršajni postupak vodi za jedan prekršaj ili za više prekršaja u sticaju, ovlašćeni podnosilac zahteva, usmeno ili pisano, može predložiti okrivljenom ili njegovom braniocu zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja, odnosno okrivljeni ili njegov branilac može ovlašćenom podnosiocu zahteva predložiti zaključenje takvog sporazuma, a stavom dva istog člana propisano je da kada se uputi predlog iz stava 1. ovog člana, stranke ili branilac mogu pregovarati o uslovima priznanja prekršaja koji se okrivljenom stavljaju na teret.

Članom 234. stav 1. Zakona o prekršajima je propisano da sporazum o priznanju treba da sadrži opis prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret, priznanje okrivljenog da je učinio prekršaj; sporazum o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim prekršajnim sankcijama; izjavu ovlašćenog podnosioca o odustajanju od prekršajnog gonjenja za prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom o priznanju; sporazum o troškovima prekršajnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene prekršajem, o povraćaju predmeta prekršaja i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet; izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu prihvatanja sporazuma o priznanju i potpis stranaka i branioca.

Odredbom člana 236. stav 4. Zakona o prekršajima je propisano da se odluka suda o sporazumu o priznanju dostavlja ovlašćenom podnosiocu zahteva i okrivljenom, odnosno braniocu ako ga ima.

Po nalaženju Vrhovnog suda a imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, sporazum o priznanju prekršaja shodno odredbi člana 234. stav 1. tačka 7) Zakona o prekršajima mora da sadrži potpis branioca okrivljenog samo u situaciji kada je okrivljeni angažovao branioca koji je učestvovao u postupku sporazumevanja shodno članu 233. Zakona o prekršajima, ali ne mora da sadrži potpis branioca u situaciji kada okrivljeni nema branioca tokom postupka sklapanja sporazuma.

Zakon o prekršajima ne predviđa obavezu određivanja branioca po službenoj dužnosti u postupku zaključivanja sporazuma o priznanju prekršaja, tako da nema povrede odredaba o prekršajnom postupku, kada sporazum zaključuje stranka bez prisustva branioca. To što odredba člana 234. stav 1. tačka 7) Zakona o prekršajima predviđa prilikom sačinjavanja sporazuma potpis stranaka i branioca, znači da će branilac potpisati sporazum samo u slučaju ako je angažovan od strane okrivljenog za postupak pred prekršajnim postupkom i prisutan tom prilikom, ali navedena odredba ne propisuje da je obavezno prisustvo branioca potpisivanju sporazuma. S obzirom da je u konkretnom slučaju sporazum potpisala stranka, odnosno okrivljeni AA, ispunjen je uslov iz člana 234. stav 1. tačka 7. Zakona o prekršajima.

S obzirom na navedeno kao neosnovani se ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva kojima se ukazuje da je usvajanjem sporazuma o priznanju prekršaja broj SPP-4-145-03363/22 od 14.12.2022.godine sud učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 236. stav 1. tačka 2) i stava 2. Zakona o prekršajima, pa je Vrhovni sud na osnovu člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima navedeni zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić