Истом пресудом, окривљени су обавезани да на име трошкова прекршајног поступка плате паушалне износе од по 5.000,00 динара.

Против наведене правноснажне пресуде јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва је поднео захтев за заштиту законитости ПТЗ бр. 723/2023 од 30.10.2023. године, због битних повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 234. став 1. тачка 7) и члана 236. став 1. тачка 2) и става 2. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни суд усвоји као основан поднети захтев, укине побијану пресуду и списе предмета врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је одржао седницу већа, о којој је, у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима, обавестио јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва, који седници није присуствовао, на којој је размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) Закона о прекршајима, јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва у поднетом захтеву истиче да споразум о признању прекршаја није закључен у складу са одредбом члана 236. став 1. тачка 2. и став 2. Закона о прекршајима, јер суд није утврдио да споразуми о признању прекршаја нису закључени у складу са одредбом члана 234. став 1. тачка 7) Закона о прекршајима, јер не садрже потписе браниоца окривљених, иако је то изричито прописано наведеном одредбом. Захтевом се још указује да је окриљени одговорно лице АА на основу пуномоћја, које је првостепени прекршајни суд примио дана 12.10.2022.године, ангажовао адвоката Душана Мрдаковића, што значи да је окривљени имао браниоца пре закључења предметних споразума и пре доношења првостепене пресуде и ком браниоцу је достављена пресуда дана 29.08.2023.године. Имајући све наведено у виду, јавни тужилац сматра да је повређен закон на штету окривљених.

Из споразума о признању прекршаја МУП РС, Полицијске управе за град Београд, број СПП-4-145-03363/22 од 14.12.2022.године, произилази да приликом закључења споразума у полицији није био присутан бранилац окривљених и да су исти потписали полицијски службеник ББ и окривљено одговорно лице АА, представник окривљеног правног лица „AUTO CENTAR MILENIUM PLUS“ DOO ZEMUN, док из првостепене пресуде произилази да је прекршајни суд утврдио да су испуњени сви законом прописани услови за закључење споразума о признању прекршаја, те је сходно члану 235. став 1.,236.став 1. у вези члана 234. и 238. Закона о прекршајима, усвојио споразуме и окривљене огласио одговорним за прекршаје који су им стављени терет.

Одредбом члана 93. став 3. Закона о прекршајима, између осталог предвиђено је да окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца кога сам изабере.

Одредбом члана 233. став 1. Закона о прекршајима је прописано да када се прекршајни поступак води за један прекршај или за више прекршаја у стицају, овлашћени подносилац захтева, усмено или писано, може предложити окривљеном или његовом браниоцу закључење споразума о признању прекршаја, односно окривљени или његов бранилац може овлашћеном подносиоцу захтева предложити закључење таквог споразума, а ставом два истог члана прописано је да када се упути предлог из става 1. овог члана, странке или бранилац могу преговарати о условима признања прекршаја који се окривљеном стављају на терет.

Чланом 234. став 1. Закона о прекршајима је прописано да споразум о признању треба да садржи опис прекршаја који се окривљеном ставља на терет, признање окривљеног да је учинио прекршај; споразум о врсти и висини казне, односно о другим прекршајним санкцијама; изјаву овлашћеног подносиоца о одустајању од прекршајног гоњења за прекршаје који нису обухваћени споразумом о признању; споразум о трошковима прекршајног поступка, о одузимању имовинске користи прибављене прекршајем, о повраћају предмета прекршаја и о имовинскоправном захтеву, уколико је поднет; изјаву о одрицању странака и браниоца од права на жалбу против одлуке суда донесене на основу прихватања споразума о признању и потпис странака и браниоца.

Одредбом члана 236. став 4. Закона о прекршајима је прописано да се одлука суда о споразуму о признању доставља овлашћеном подносиоцу захтева и окривљеном, односно браниоцу ако га има.

По налажењу Врховног суда а имајући у виду напред цитиране законске одредбе, споразум о признању прекршаја сходно одредби члана 234. став 1. тачка 7) Закона о прекршајима мора да садржи потпис браниоца окривљеног само у ситуацији када је окривљени ангажовао браниоца који је учествовао у поступку споразумевања сходно члану 233. Закона о прекршајима, али не мора да садржи потпис браниоца у ситуацији када окривљени нема браниоца током поступка склапања споразума.

Закон о прекршајима не предвиђа обавезу одређивања браниоца по службеној дужности у поступку закључивања споразума о признању прекршаја, тако да нема повреде одредаба о прекршајном поступку, када споразум закључује странка без присуства браниоца. То што одредба члана 234. став 1. тачка 7) Закона о прекршајима предвиђа приликом сачињавања споразума потпис странака и браниоца, значи да ће бранилац потписати споразум само у случају ако је ангажован од стране окривљеног за поступак пред прекршајним поступком и присутан том приликом, али наведена одредба не прописује да је обавезно присуство браниоца потписивању споразума. С обзиром да је у конкретном случају споразум потписала странка, односно окривљени АА, испуњен је услов из члана 234. став 1. тачка 7. Закона о прекршајима.

С обзиром на наведено као неосновани се оцењују наводи захтева за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва којима се указује да је усвајањем споразума о признању прекршаја број СПП-4-145-03363/22 од 14.12.2022.године суд учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 236. став 1. тачка 2) и става 2. Закона о прекршајима, па је Врховни суд на основу члана 287. став 3. Закона о прекршајима наведени захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић