Protiv navedene pravnosnažne presude Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 570/22 od 18.08.2022. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da preinači pravnosnažnu presudu Prekršajnog suda u Beogradu 57 Pr.br. 94131/21 od 18.03.2022. godine, tako što će na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima, prema okrivljenom AA, zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 102. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, obustaviti prekršajni postupak i odlučiti da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ptz 570/22 od 18.08.2022. godine, je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, jer prvostepeni sud svoju presudu nije dostavio braniocu, kojeg je okrivljeni angažovao u okviru roka za preuzimanje pismena.

Odredbom člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam odabere.

Članom 161. stav 1. istog zakona, propisano je da, ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu – dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih, i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim.

Prema članu 259. stav 1. Zakona o prekršajima, žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, a stavom 4. istog člana propisano je da rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca, od dana kada je njemu dostavljen prepis presude.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud nije svoju presudu dostavio braniocu okrivljenog, advokatu Vanji Petrović, koju je okrivljeni angažovao u roku za preuzimanje pismena, na koji način je povredio pravo odbrane okrivljenog.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je prvostepeni prekršajni sud tokom prekršajnog postupka dva puta pozivao okrivljenog na saslušanje, na koje pozive se okrivljeni nije odazivao, nakon čega je 18.03.2022. godine doneo pobijanu presudu, koju je pokušao dostaviti okrivljenom 04.04.2022. godine i tom prilikom ostavio obaveštenje u poštanskom sandučiću, da u roku od 15 dana (koji rok je isticao dana 19.04.2022. godine) preuzme pismeno u sudu. U okviru tog roka okrivljeni je angažovao branioca, advokata Vanju Petrović, koja je podneskom (koji je u sud primljen dana 14.04.2022. godine), tražila da se svi pozivi i druga pismena u predmetnom postupku dostavljaju preko adrese branioca.

Međutim, prvostepeni sud, iako na opisani način obavešten da je okrivljeni u roku za preuzimanje pismena angažovao branioca, nije braniocu dostavio presudu donetu 18.03.2022. godine, iako je branilac tražio dostavljanje svih pismena suda, dakle i presude, već je pobijanu presudu 20.04.2022. godine istakao na oglasnoj tabli suda i sa iste uklonio 29.04.2022. godine, a zatim 20.05.2022. godine na navedenu presudu stavio klauzulu pravnosnažnosti, a zatim i izvršnosti dana 07.06.2022. godine.

Navedeni propust prvostepenog suda imao je za posledicu da je braniocu okrivljenog uskraćena mogućnost da kao ovlašćeno lice za podnošenje redovnog pravnog leka protiv prvostepene presude prekršajnog suda, shodno članu 259. stav 1. Zakona o prekršajima, podnese žalbu u korist okrivljenog i ukaže na činjenice i dokaze koji su od značaja za donošenje zakonite odluke. Time je povređeno pravo odbrane okrivljenog AA u žalbenom postupku.

Kod napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je usled navedenog propusta u predmetnom prekršajnom postupku učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, s obzirom da protivno odredbi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, presuda Prekršajnog suda u Beogradu 57 Pr.br. 94131/21 od 18.03.2022. godine nije dostavljena braniocu okrivljenog.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, pobijanu prvostepenu presudu bi trebalo ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na dalje postupanje.

Prema činjeničnom opisu prekršaja, okrivljeni kao vlasnik putničkog vozila registarske oznake ... marke ... u roku od 60 dana od dana isteka važenja registracione nalepnice koja je istekla dana 14.05.2020. godine, nije podneo zahtev za izdavanje nove registracione nalepnice, niti je vratio registarske tablice organu koji je iste izdao - PU za grad Beograd, čime je postupio suprotno odredbama člana 274. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i učinio prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 102) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana, propisano je da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te kako je prema činjeničnom opisu prekršaja i izreci pravnosnažne presude, poslednji dan činjenja konkretnog prekršaja 14.07.2020. godine, to je istekom dana 14.07.2022. godine nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja u konkretnom slučaju, iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan preinačio pobijanu presudu, tako što je prekršajni postupak protiv okrivljenog obustavio, na osnovu člana 286. stav 1. i 287. stav 4. u vezi sa članom 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima i doneo odluku kao u izreci presude.

Kako je prema okrivljenom obustavljen prekršajni postupak, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić