Против наведене правноснажне пресуде Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости Птз 570/22 од 18.08.2022. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. у вези члана 161. став 1. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји као основан поднети захтев, те да преиначи правноснажну пресуду Прекршајног суда у Београду 57 Пр.бр. 94131/21 од 18.03.2022. године, тако што ће на основу члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима, према окривљеном АА, због прекршаја из члана 332. став 1. тачка 102. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, обуставити прекршајни поступак и одлучити да трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима обавестио Републичког јавног тужиоца, који седници није присуствовао, на којој је размотрио списе предмета са правноснажном пресудом против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Птз 570/22 од 18.08.2022. године, је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је правноснажна пресуда донета уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. у вези члана 161. став 1. Закона о прекршајима, јер првостепени суд своју пресуду није доставио браниоцу, којег је окривљени ангажовао у оквиру рока за преузимање писмена.

Одредбом члана 93. став 3. Закона о прекршајима прописано је да окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца кога сам одабере.

Чланом 161. став 1. истог закона, прописано је да, ако окривљени има браниоца, све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу – доставиће се само браниоцу, а ако их има више, само једном од њих, и тиме се достављање окривљеном сматра извршеним.

Према члану 259. став 1. Закона о прекршајима, жалбу могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева, а ставом 4. истог члана прописано је да рок за жалбу тече од дана када је окривљеном достављен препис пресуде, а ако окривљени има браниоца, од дана када је њему достављен препис пресуде.

Према стању у списима, првостепени суд није своју пресуду доставио браниоцу окривљеног, адвокату Вањи Петровић, коју је окривљени ангажовао у року за преузимање писмена, на који начин је повредио право одбране окривљеног.

Из списа предмета утврђује се да је првостепени прекршајни суд током прекршајног поступка два пута позивао окривљеног на саслушање, на које позиве се окривљени није одазивао, након чега је 18.03.2022. године донео побијану пресуду, коју је покушао доставити окривљеном 04.04.2022. године и том приликом оставио обавештење у поштанском сандучићу, да у року од 15 дана (који рок је истицао дана 19.04.2022. године) преузме писмено у суду. У оквиру тог рока окривљени је ангажовао браниоца, адвоката Вању Петровић, која је поднеском (који је у суд примљен дана 14.04.2022. године), тражила да се сви позиви и друга писмена у предметном поступку достављају преко адресе браниоца.

Међутим, првостепени суд, иако на описани начин обавештен да је окривљени у року за преузимање писмена ангажовао браниоца, није браниоцу доставио пресуду донету 18.03.2022. године, иако је бранилац тражио достављање свих писмена суда, дакле и пресуде, већ је побијану пресуду 20.04.2022. године истакао на огласној табли суда и са исте уклонио 29.04.2022. године, а затим 20.05.2022. године на наведену пресуду ставио клаузулу правноснажности, а затим и извршности дана 07.06.2022. године.

Наведени пропуст првостепеног суда имао је за последицу да је браниоцу окривљеног ускраћена могућност да као овлашћено лице за подношење редовног правног лека против првостепене пресуде прекршајног суда, сходно члану 259. став 1. Закона о прекршајима, поднесе жалбу у корист окривљеног и укаже на чињенице и доказе који су од значаја за доношење законите одлуке. Тиме је повређено право одбране окривљеног АА у жалбеном поступку.

Код напред наведеног, Врховни касациони суд налази да је услед наведеног пропуста у предметном прекршајном поступку учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима, с обзиром да противно одредби члана 161. став 1. Закона о прекршајима, пресуда Прекршајног суда у Београду 57 Пр.бр. 94131/21 од 18.03.2022. године није достављена браниоцу окривљеног.

Због учињене битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима, на коју се основано указује захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, побијану првостепену пресуду би требало укинути и предмет вратити првостепеном суду на даље поступање.

Према чињеничном опису прекршаја, окривљени као власник путничког возила регистарске ознаке ... марке ... у року од 60 дана од дана истека важења регистрационе налепнице која је истекла дана 14.05.2020. године, није поднео захтев за издавање нове регистрационе налепнице, нити је вратио регистарске таблице органу који је исте издао - ПУ за град Београд, чиме је поступио супротно одредбама члана 274. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и учинио прекршај из члана 332. став 1. тачка 102) Закона о безбедности саобраћаја на путевима.

Одредбом члана 84. став 1. Закона о прекршајима, прописано је да се прекршајни поступак не може покренути ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а одредбом става 7. истог члана, прописано је да прекршајно гоњење застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост гоњења.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, те како је према чињеничном опису прекршаја и изреци правноснажне пресуде, последњи дан чињења конкретног прекршаја 14.07.2020. године, то је истеком дана 14.07.2022. године наступила апсолутна застарелост прекршајног гоњења у конкретном случају, из којих разлога је Врховни касациони суд налазећи да је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца основан преиначио побијану пресуду, тако што је прекршајни поступак против окривљеног обуставио, на основу члана 286. став 1. и 287. став 4. у вези са чланом 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима и донео одлуку као у изреци пресуде.

Како је према окривљеном обустављен прекршајни поступак, то је Врховни касациони суд одлучио да трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда, на основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Биљана Синановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић