Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 563/22 od 22.08.2022. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Na sednici veća o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima jer pobijane presude uopšte nemaju razloge o odlučnim činjenicama, što je uticalo na donošenje zakonitih i pravilnih presuda.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA prvostepenom prekršajnom presudom oglašen odgovornim „što je dana 23.08.2020. godine, u 16,10 časova u Beogradu, upravljajući putničkim vozilom „B“ kategorije bez registracionih oznaka, kretao ulicom ... iz pravca ... ulice u pravcu ulice ..., i kada je bio na raskrsnici sa ulicom ... nije zaustavio vozilo ispred pešačkog prelaza kada mu je svetlosnim saobraćajnim znakom (crveno svetlo) prolaz bio zabranjen“ čime je učinio prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 19) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Istom presudom okrivljeni je oglašen odgovornim i što je „daljom kontrolom navedenom prilikom ustanovljeno da vozilo ne poseduje važeću saobraćajnu dozvolu i da na osnovu Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila nije izdata saobraćajna dozvola, ni registraciona nalepnica niti registarske tablice niti je upisano u jedinstveni registar vozila“, čime učinio prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 80) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Odredbom člana 18. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da fizičko lice odgovara za prekršaj koji mu se može pripisati u krivicu zato što je bilo uračunljivo i učinilo prekršaj sa umišljajem ili iz nehata, a bilo je svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da je takav postupak zabranjen.

Odredbom člana 20. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da je za postojanje odgovornosti dovoljan nehat učinioca ako propisom o prekršaju nije određeno da će se kazniti samo ako je prekršaj učinjen sa umišljajem.

U konkretnom slučaju, prvostepeni prekršajni sud u obrazloženju pobijane presude nije naveo razloge o obliku subjektivnog elementa odgovornosti okrivljenog niti je to učinio drugostepeni prekršajni sud u svojoj presudi, što je, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, uticalo na donošenje zakonite i pravilne presude, obzirom da je krivica kao subjektivni elemenat prekršajne odgovonosti bitno obeležje prekršaja u smislu odredbe člana 18. Zakona o prekršajima, pored toga što opis tog obeležja nije dat ni u izreci presude.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni prekršajni sud, propuštajući da navede razloge o obliku krivice okrivljenog, učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima. Ne otklanjajući ovu bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka, drugostepeni sud je i sam učinio istu bitnu povredu, a što se osnovano ističe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka na koju se ukazuje u u zahtevu za zaštitu zakonitosti ima za posledicu usvajanje zahteva kao osnovanog i vraćanje predmeta prvostepenom prekršajnom sudu na ponovno odlučivanje.

Međutim, kako je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost, te kako je okrivljeni AA u tački 1. i 2. prvostepene presude oglašen odgovornim za prekršaje koji su učinjeni dana 23.08.2020. godine, to je, shodno odredbi člana 84. stav 7. u vezi stava 1. Zakona o prekršajima, u konkretnom slučaju protekom dana 23.08.2022. godine nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka.

Nastupanjem apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka isključena je svaka dalja procesna radnja u pravcu prekršajnog gonjenja okrivljenog za predmetne prekršaje, pa je ukidanje pobijanih presuda u odnosu na prekršaje iz člana 331. stav 1. tačka 19) i člana 331. stav 1. tačka 80) ZOBS na putevima, opisane u tački 1. i 2. prvostepene presude, bespredmetno, te se pravilnom primenom prava prekršajni postupak mora obustaviti.

Shodno svemu navedenom, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i preinačio pobijane pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr 54516/20 od 18.02.2022. godine i Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Prž 8809/22 od 09.05.2022. godine, tako što je, na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, obustavio prekršajni postupak protiv okrivljenog AA zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 19) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i člana 331. stav 1. tačka 80) istog zakona.

S obzirom na ovako donetu odluku Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima, odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić