Против наведених правноснажних пресуда, Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости Птз 563/22 од 22.08.2022. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, укине у целини побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

На седници већа о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима, обавестио Републичког јавног тужиоца, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима јер побијане пресуде уопште немају разлоге о одлучним чињеницама, што је утицало на доношење законитих и правилних пресуда.

Из списа предмета произилази да је окривљени АА првостепеном прекршајном пресудом оглашен одговорним „што је дана 23.08.2020. године, у 16,10 часова у Београду, управљајући путничким возилом „Б“ категорије без регистрационих ознака, кретао улицом ... из правца ... улице у правцу улице ..., и када је био на раскрсници са улицом ... није зауставио возило испред пешачког прелаза када му је светлосним саобраћајним знаком (црвено светло) пролаз био забрањен“ чиме је учинио прекршај из члана 331. став 1. тачка 19) Закона о безбедности саобраћаја на путевима. Истом пресудом окривљени је оглашен одговорним и што је „даљом контролом наведеном приликом установљено да возило не поседује важећу саобраћајну дозволу и да на основу Правилника о регистрацији моторних и прикључних возила није издата саобраћајна дозвола, ни регистрациона налепница нити регистарске таблице нити је уписано у јединствени регистар возила“, чиме учинио прекршај из члана 331. став 1. тачка 80) Закона о безбедности саобраћаја на путевима.

Одредбом члана 18. став 1. Закона о прекршајима прописано је да физичко лице одговара за прекршај који му се може приписати у кривицу зато што је било урачунљиво и учинило прекршај са умишљајем или из нехата, а било је свесно или је било дужно и могло бити свесно да је такав поступак забрањен.

Одредбом члана 20. став 1. Закона о прекршајима прописано је да је за постојање одговорности довољан нехат учиниоца ако прописом о прекршају није одређено да ће се казнити само ако је прекршај учињен са умишљајем.

У конкретном случају, првостепени прекршајни суд у образложењу побијане пресуде није навео разлоге о облику субјективног елемента одговорности окривљеног нити је то учинио другостепени прекршајни суд у својој пресуди, што је, према налажењу Врховног касационог суда, утицало на доношење законите и правилне пресуде, обзиром да је кривица као субјективни елеменат прекршајне одговоности битно обележје прекршаја у смислу одредбе члана 18. Закона о прекршајима, поред тога што опис тог обележја није дат ни у изреци пресуде.

Сходно наведеном, Врховни касациони суд налази да је првостепени прекршајни суд, пропуштајући да наведе разлоге о облику кривице окривљеног, учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима. Не отклањајући ову битну повреду одредаба прекршајног поступка, другостепени суд је и сам учинио исту битну повреду, а што се основано истиче у поднетом захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца.

Учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка на коју се указује у у захтеву за заштиту законитости има за последицу усвајање захтева као основаног и враћање предмета првостепеном прекршајном суду на поновно одлучивање.

Међутим, како је одредбом члана 84. став 1. Закона о прекршајима прописано да се прекршајни поступак не може покренути нити водити ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а одредбом става 7. истог члана да покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост, те како је окривљени АА у тачки 1. и 2. првостепене пресуде оглашен одговорним за прекршаје који су учињени дана 23.08.2020. године, то је, сходно одредби члана 84. став 7. у вези става 1. Закона о прекршајима, у конкретном случају протеком дана 23.08.2022. године наступила апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка.

Наступањем апсолутне застарелости вођења прекршајног поступка искључена је свака даља процесна радња у правцу прекршајног гоњења окривљеног за предметне прекршаје, па је укидање побијаних пресуда у односу на прекршаје из члана 331. став 1. тачка 19) и члана 331. став 1. тачка 80) ЗОБС на путевима, описане у тачки 1. и 2. првостепене пресуде, беспредметно, те се правилном применом права прекршајни поступак мора обуставити.

Сходно свему наведеном, Врховни касациони суд је усвојио као основан поднети захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца и преиначио побијане правноснажне пресуде Прекршајног суда у Београду Пр 54516/20 од 18.02.2022. године и Прекршајног апелационог суда у Београду Прж 8809/22 од 09.05.2022. године, тако што је, на основу члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима, обуставио прекршајни поступак против окривљеног АА због прекршаја из члана 331. став 1. тачка 19) Закона о безбедности саобраћаја на путевима и члана 331. став 1. тачка 80) истог закона.

С обзиром на овако донету одлуку Врховни касациони суд је, на основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима, одлучио да трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 286. став 1. и члана 287. став 4. у вези члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић