Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu 14 Prž 13398/22 od 12.07.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA i potvrđena presuda Prekršajnog suda u Beogradu 63 Pr 62361/21 od 11.04.2022. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac pod brojem Ptz 677/22 od 03.10.2022. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži kao osnovan podneti zahtev, te preinači pobijane pravnosnažne presude, tako što će na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima prema okrivljenom AA obustaviti prekršajni postupak za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 102. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima zbog nastupanja apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka i odrediti da troškovi postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Na sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, jer prvostepeni sud svoju presudu nije dostavio braniocu, kojeg je okrivljeni angažovao nakon donošenja rešenja o pokretanju prekršajnog postupka.

Odredbom člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam odabere.

Odredbom člana 119. stav 6. Zakona o prekršajima propisano je da prava i obaveze branioca prestaju kada otkaže punomoćje ili kada okrivljeni opozove punomoćje.

Članom 161. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da, ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih, i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim.

Prema članu 259. stav 1. Zakona o prekršajima, žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, a stavom 4. istog člana propisano je da rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca, od dana kada je njemu dostavljen prepis presude.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA, nakon donošenja rešenja o pokretanju prekršajnog postupka, angažovao advokata Stefana Radulovića dana 20.08.2021. godine, kao po punomoćju u spisima predmeta. Nakon donošenja prvostepene presude, ista je dostavljena braniocu na pogrešnu adresu ..., stan ..., što je adresa okrivljenog AA, a ne njegovog branioca. Adresa branioca je u ..., ulica ... broj .., kao prema priloženom punomoćju.

Prema tome, prvostepeni sud svoju presudu nije dostavio braniocu okrivljenog - advokatu Stefanu Raduloviću, angažovanom odmah nakon pokretanja prekršajnog postupka, već samo okrivljenom AA, na koji način je povređeno pravo odbrane okrivljenog.

Imajući u vidu navedeno Vrhovni kasacioni sud nalazi da je usled navedenog propusta u predmetnom prekršajnom postupku učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima, s obzirom da protivno odredbi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, presuda Prekršajnog suda u Beogradu 63 Pr 62361/21 od 11.04.2022. godine nije dostavljena braniocu okrivljenog, advokatu Stefanu Raduloviću. Time što prvostepena presuda nije lično dostavljena braniocu okrivljenog, advokatu Stefanu Raduloviću, ovom braniocu je uskraćena mogućnost da kao ovlašćeno lice za podnošenje redovnog pravnog leka protiv prvostepene presude, shodno članu 259. stav 1. Zakona o prekršajima, blagovremeno izjavi žalbu u korst okrivljenog, odnosno povređeno je pravo okrivljenog na odbranu. Navedeni propust prvostepenog suda nije otklonio ni drugostepeni sud prilikom razmatranja spisa i odlučivanja po žalbi okrivljenog.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, pobijane pravnosnažne presude bi trebalo ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na dalje postupanje.

Međutim, kako je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana je propisano da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost, te kako je okrivljeni AA oglašen odgovornim za prekršaj koji je učinjen dana 16.08.2020. godine, to je shodno odredbi člana 84. stav 7. Zakona o prekršajima, u konkretnom slučaju protekom dana dana 16.08.2022. godine nastupila apsloutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka. Usled nastupanja ove okolnosti, isključena je svaka dalja procesna radnja u pravcu prekršajnog gonjenja okrivljenog za predmetni prekršaj, pa je ukidanje pobijanih pravnosnažnih presuda bespredmetno, a po pravilnoj primeni prava prekršajni postupak se mora obustaviti.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i preinačio pobijane pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Beogradu 63 Pr 62361/21 od 11.04.2022. godine i Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu 14 Prž 13398/22 od 12.07.2022. godine, tako što je, na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, obustavio prekršajni postupak prema okrivljenom AA zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 102. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

S obzirom na ovako donetu odluku Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima, odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ona osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić