Пресудом Прекршајног апелационог суда у Београду 14 Прж 13398/22 од 12.07.2022. године, одбијена је као неоснована жалба окривљеног АА и потврђена пресуда Прекршајног суда у Београду 63 Пр 62361/21 од 11.04.2022. године.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је Републички јавни тужилац под бројем Птз 677/22 од 03.10.2022. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 161. став 1. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд уважи као основан поднети захтев, те преиначи побијане правноснажне пресуде, тако што ће на основу члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима према окривљеном АА обуставити прекршајни поступак за прекршај из члана 332. став 1. тачка 102. Закона о безбедности саобраћаја на путевима због наступања апсолутне застарелости вођења прекршајног поступка и одредити да трошкови поступка падну на терет буџетских средстава суда.

На седници већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима обавестио Републичког јавног тужиоца, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

По налажењу Врховног касационог суда основано Републички јавни тужилац у поднетом захтеву указује да је правноснажна пресуда донета уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 161. став 1. Закона о прекршајима, јер првостепени суд своју пресуду није доставио браниоцу, којег је окривљени ангажовао након доношења решења о покретању прекршајног поступка.

Одредбом члана 93. став 3. Закона о прекршајима прописано је да окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца кога сам одабере.

Одредбом члана 119. став 6. Закона о прекршајима прописано је да права и обавезе браниоца престају када откаже пуномоћје или када окривљени опозове пуномоћје.

Чланом 161. став 1. Закона о прекршајима прописано је да, ако окривљени има браниоца, све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу доставиће се само браниоцу, а ако их има више, само једном од њих, и тиме се достављање окривљеном сматра извршеним.

Према члану 259. став 1. Закона о прекршајима, жалбу могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева, а ставом 4. истог члана прописано је да рок за жалбу тече од дана када је окривљеном достављен препис пресуде, а ако окривљени има браниоца, од дана када је њему достављен препис пресуде.

Из списа предмета произилази да је окривљени АА, након доношења решења о покретању прекршајног поступка, ангажовао адвоката Стефана Радуловића дана 20.08.2021. године, као по пуномоћју у списима предмета. Након доношења првостепене пресуде, иста је достављена браниоцу на погрешну адресу ..., стан ..., што је адреса окривљеног АА, а не његовог браниоца. Адреса браниоца је у ..., улица ... број .., као према приложеном пуномоћју.

Према томе, првостепени суд своју пресуду није доставио браниоцу окривљеног - адвокату Стефану Радуловићу, ангажованом одмах након покретања прекршајног поступка, већ само окривљеном АА, на који начин је повређено право одбране окривљеног.

Имајући у виду наведено Врховни касациони суд налази да је услед наведеног пропуста у предметном прекршајном поступку учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) Закона о прекршајима, с обзиром да противно одредби члана 161. став 1. Закона о прекршајима, пресуда Прекршајног суда у Београду 63 Пр 62361/21 од 11.04.2022. године није достављена браниоцу окривљеног, адвокату Стефану Радуловићу. Тиме што првостепена пресуда није лично достављена браниоцу окривљеног, адвокату Стефану Радуловићу, овом браниоцу је ускраћена могућност да као овлашћено лице за подношење редовног правног лека против првостепене пресуде, сходно члану 259. став 1. Закона о прекршајима, благовремено изјави жалбу у корст окривљеног, односно повређено је право окривљеног на одбрану. Наведени пропуст првостепеног суда није отклонио ни другостепени суд приликом разматрања списа и одлучивања по жалби окривљеног.

Због учињене битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) Закона о прекршајима, на коју се основано указује захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, побијане правноснажне пресуде би требало укинути и предмет вратити првостепеном суду на даље поступање.

Међутим, како је одредбом члана 84. став 1. Закона о прекршајима прописано да се прекршајни поступак не може покренути нити водити ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а одредбом става 7. истог члана је прописано да покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост, те како је окривљени АА оглашен одговорним за прекршај који је учињен дана 16.08.2020. године, то је сходно одредби члана 84. став 7. Закона о прекршајима, у конкретном случају протеком дана дана 16.08.2022. године наступила апслоутна застарелост вођења прекршајног поступка. Услед наступања ове околности, искључена је свака даља процесна радња у правцу прекршајног гоњења окривљеног за предметни прекршај, па је укидање побијаних правноснажних пресуда беспредметно, а по правилној примени права прекршајни поступак се мора обуставити.

Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд је усвојио као основан поднети захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца и преиначио побијане правноснажне пресуде Прекршајног суда у Београду 63 Пр 62361/21 од 11.04.2022. године и Прекршајног апелационог суда у Београду 14 Прж 13398/22 од 12.07.2022. године, тако што је, на основу члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима, обуставио прекршајни поступак према окривљеном АА због прекршаја из члана 332. став 1. тачка 102. Закона о безбедности саобраћаја на путевима.

С обзиром на овако донету одлуку Врховни касациони суд је, на основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима, одлучио да трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је она основу члана 286. став 1. и члана 287. став 4. у вези члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић