Protiv navedenih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Saše Ćurguza advokat B.D. iz razloga predviđenih odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane odluke preinači i utvrdi da nisu ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje okrivljenog organima BiH, ili da iste odluke ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, ili da ukine drugostepenu odluku i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak, a da na javnu sednicu pozove javnog tužioca, branioca okrivljenog i okrivljenog.

Razmatrajući zahtev za za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Ćurguza je neosnovan.

Branilac okrivljenog Saše Ćurguza u zahtevu navodi da krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret pred organima Bosne i Hercegovine nije postojalo u vreme kada je navodno izvršeno, niti sada postoji u Krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije tako da se u konkretnom slučaju dovodi u pitanje ispunjenost uslova obostrane kažnjivosti, kao zakonske pretpostavke za izručenje okrivljenog, a čime ukazuje na povredu zakona propisanu odredbom člana 439. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Saše Ćurguza je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za izručenje okrivljenog koji se odnose na obostranu kažnjivost (strana 4, 5, i 6. drugostepene odluke), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu branioca okrivljenog Saše Ćurguza kao osnov podnošenja zahteva navedena je i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Međutim, budući da isto ne predstavlja zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Ćurguza nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                       Dragiša Đorđević,s.r.