Против наведених решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Саше Ћургуза адвокат Б.Д. из разлога предвиђених одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, а из образложења захтева произилази да је исти поднет због повреде закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане одлуке преиначи и утврди да нису испуњене законске претпоставке за изручење окривљеног органима БиХ, или да исте одлуке укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак, или да укине другостепену одлуку и предмет врати другостепеном суду на поновни поступак, а да на јавну седницу позове јавног тужиоца, браниоца окривљеног и окривљеног.

Разматрајући захтев за за заштиту законитости на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношења одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Саше Ћургуза је неоснован.

Бранилац окривљеног Саше Ћургуза у захтеву наводи да кривично дело које је окривљеном стављено на терет пред органима Босне и Херцеговине није постојало у време када је наводно извршено, нити сада постоји у Кривичном законодавству Републике Србије тако да се у конкретном случају доводи у питање испуњеност услова обостране кажњивости, као законске претпоставке за изручење окривљеног, а чиме указује на повреду закона прописану одредбом члана 439. тачка 1. ЗКП.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног Саше Ћургуза је истицао и у жалби изјављеној против првостепеног решења, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и у образложењу пресуде је дао јасне и довољне разлоге да су у конкретном случају испуњени услови за изручење окривљеног који се односе на обострану кажњивост (страна 4, 5, и 6. другостепене одлуке), које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

У захтеву за заштиту браниоца окривљеног Саше Ћургуза као основ подношења захтева наведена је и повреда закона из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП као и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање. Међутим, будући да исто не представља законске разлоге у оквиру повреда набројаних у члану 485. став 4. ЗКП због којих би окривљени, као овлашћено лице могао поднети захтев за заштиту законитости, Врховни касациони суд се у ове наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Саше Ћургуза није упуштао.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                              Председник већа-судија

Татјана Миленковић,с.р.                                                                                       Драгиша Ђорђевић,с.р.