Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 331/19 od 24.04.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca osuđenog Gorana Nešića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Pirotu K 2/19 od 25.02.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog Gorana Nešića, advokat Veljko Delibašić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 11), člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) i povreda zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog bitne povrede krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9), sa predlogom da Vrhovni sud preinači prvotepenu presudu ili da je ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je presudom Kzz 804/19 od 12.09.2019. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Veljka Delibašića, odbacio kao neblagovremen.

Presudom Ustavnog suda Už-12677/19 od 15.11.2023. godine, u stavu I usvojena je ustavna žalba Gorana Nešića i utvrđeno da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 804/19 od 12.09.2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo, zajamčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, a u stavu II je poništen drugi stav izreke presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 804/19 od 12.09.2019. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o zahtevu za zaštitu zakonitosti advokata Veljka Delibašića od 11.08.2019. godine izjavljenu protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Pirotu K 2/19 od 25.02.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 331/19 od 24.04.2019. godine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Nešića, advokata Veljka Delibašića Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Nešića, advokata Veljka Delibašića je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9), 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog navodi da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu – iskazu AA koji je dao u svojstvu okrivljenog 01.11.2001. godine, bez prisustva branioca, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz zapisnika o glavnom pretresu sačinjenom dana 13.06.2018. godine pred Višim sudom u Pirotu u predmetu K 16/18 proizilazi da je na tom glavnom pretresu, doneto rešenje da se prihvati predlog branilaca okrivljenog Gorana Nešića da se iz spisa predmeta izdvoje zapisnici sačinjeni pred nadležnim policijskim organima dana 01.11.2001. godine o saslušanju AA, BB i VV.

Imajući u vidu da je zapisnik o saslušanju okrivljenog AA sačinjen u policiji dana 01.11.2001. godine, izdvojen iz spisa predmeta, rešenjem koje je na predlog branioca okrivljenog Gorana Nešića doneto na zapisniku o glavnom pretresu dana 13.06.2018. godine, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Nešića, advokata Veljka Delibašića da se na navedenom dokazu zasniva presuda, od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu dalje navodi da je sud kršeći odredbu člana 406. ZKP pročitao iskaz svedoka AA, a da za to nisu postojali uslovi propisani tim članom, pa se i na tom dokazu ne može zasnivati presuda, na koji način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz zapisnika o glavnom pretresu sačinjenog pred Višim sudom u Pirotu dana 19.02.2019. godine u predmetu K 2/19 proizilazi da je AA saslušan u svojstvu svedoka u prisustvu okrivljenog Gorana Nešića i njegovih branilaca advokata Nikole Dumnića i advokata Veljka Delibašića, kao i da je ovaj svedok odgovarao na pitanja zamenika Višeg javnog tužioca u Pirotu, kao i branilaca okrivljenog Gorana Nešića, advokata Nikole Dumnića i advokata Veljka Delibašića, nakon čega su pročitani dokazi i okončan dokazni postupak.

Imajući u vidu da je svedok AA saslušan na glavnom pretresu dana 19.02.2019. godine u prisustvu okrivljenog Gorana Nešića i njegovih branilaca advokata Nikole Dumnića i advokata Veljka Delibašića, koji su svedoku i postavljali pitanja i da njegov prethodno dat iskaz nije pročitan kao dokaz, Vrhovni sud nalazi da su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Nešića, advokata Veljka Delibašića, neosnovani.

Branilac okrivljenog Gorana Nešića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da prvostepeni sud na drugoj strani presude konstatuje da je javni tužilac na glavnom pretresu 17.08.2018. godine precizirao optužnicu, što znači da je to drugačija optužnica od one na osnovu koje je doneta presuda Osnovnog suda u Pirotu K 45/01 od 07.06.2002. godine, iz čega proizilazi da ne postoji činjenični identitet između otužnice i presude pa sud nikako nije mogao da ostavi na snazi presudu koja ne korenspondira sa postojećom optužnicom. U zahtevu se dalje navodi, da u toj novoj optužnici uopšte nema krivice, kao obaveznog elementa opšteg pojma krivičnog dela, odnosno da to što piše u preciziranoj optužnici uopšte nije krivično delo, na koji način branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Viši javni tužilac u Pirotu na glavnom pretresu održanom dana 17.08.2018. godine precizirao optužnicu tako što je otklonio tehničke greške u pisanju registarske oznake vozila – u petom redu izreke optužnice, umesto oznake „C“ treba da stoji „C“, a umesto oznake „BH“ treba da stoji „BH“.

Po nalaženju Vrhovnog suda, na glavnom pretresu 17.08.2018. godine Viši javni tužilac u Pirotu je otklonio tehničku grešku u pisanju registarske oznake vozila i navedeno se ne može smatrati izmenom optužnice, iz čega proizilazi da je predmet ponovljenog postupka bila ranije doneta pravnosnažna presuda, a ne precizirana optužnica, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog Gorana Nešića, advokata Veljka Delibašića kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Nadalje, presuda Okružnog suda u Pirotu K 45/01 od 07.06.2002. godine doneta je u vreme kada je bio na snazi član 8. KZ SRJ („Sl. list SFRJ“, br. 44/86... 38/90 i „Sl. list SRJ“, br. 35/92... 24/94), kojim je bio određen opšti pojam krivičnog dela i kojim krivica nije bila propisana kao obavezno obeležje krivičnog dela, pa činjenični opis krivičnog dela koji je sadržan u pravnosnažnoj presudi koja je predmet ponavljanja postupka, nije ni morao da sadrži opis krivice u smislu člana 14. sada važećeg Krivičnog zakonika, zbog čega su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Gorana Nešića, advokat Veljko Delibašić kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP (koju obrazlaže tako što ukazuje da je odbrana 19.02.2019. godine tražila izuzeće predsednika veća Zorana Koleva, kao i izuzeće predsednika Višeg suda u Pirotu, a predsednik veća Zoran Kolev je o podnetom zahtevu sam odlučio, što je suprotno članu 41. stav 2. ZKP, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP) i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjeno stanje (član 440. ZKP), međutim, kako navedene povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je podneti zahtev u tom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Gorana Nešića u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja ističe i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Stoga je Vrhovni sud, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, ocenio da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić