Protiv nevedenog dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući presudu u pobijanom delu u smislu odredbi člana 403. stav 2. i člana 126. stavova 1. i 2. Zakona o informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“ br. 83/14, 58/15 i 12/16), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena protiv dela odluke sadržane u stavu trećem izreke, a da je u preostalom delu dozvoljena.

Po odredbi člana 403. stav 2. ZPP revizija je uvek dozvoljena ako je to posebnim zakonom propisano (tač.1); ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka (tač.2); ako je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (tač.3). Odredbama člana 126. Zakona o javnom informisanju i medijima, kao posebnog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena ako je tužbeni zahtev odbijen, a da u parnicama za naknadu štete reviziju mogu izjaviti i tužilac i tuženi. Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.06.2020. godine, kada drugostepeni sud, odlučujući o žalbi tužioca, ukine prvostepenu presudu i odbaci tužbu, revizija tužioca nije dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku. Ovo iz razloga što se rešenjem kojim se tužba odbacuje ne odlučuje o tužbenom zahtevu, a time ni o pravu na čije ostvarenje – zaštitu je zahtev usmeren.

Proizlazi da revizija tužilje izjavljena protiv rešenja sadržanog u stavu trećem izreke pobijane presude nije dozvoljena ni po opštem, ni po posebnom zakonu, pa je odluka u stavu prvom izreke doneta na osnovu odredbe člana 413. ZPP.

U preostalom delu, kojim je prvostepena presuda preinačena, revizija je dozvoljena po odredbama posebnog zakona, pa je Vrhovni sud ispitao presudu u navedenom delu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, revizijom se osnovano ukazuje da je drugostepeni sud počinio relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. Zakona o parničnom postupku, jer je preinačio prvostepenu presudu na osnovu drugačijeg zaključka o postojanju bitnih činjenica, bez otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi „Medijska mreža d.o.o. Beograd – Stari Grad“ je izdavač internet portala „REPUBLIKA.RS“, na čijoj stranici je ....2022. godine u 20,00 sati objavljen, uz fotografiju tužilje, tekst pod naslovom: „Ispovest ...! Niko neće priznati da se ...! (video)“ i podnaslovom: „AA je ..., a našla se u katalogu VIP ..., sada je progovorila o svemu“. Utvrđeno je da objavljeni tekst sadrži konstataciju da je ... i ... AA, devojka koja je na spisku MUP među 29 osoba koje su pale u akciji policije zbog elitne prostitucije, u ekskluzivnoj ispovesti za „Republiku“ progovorila o tome zbog čega se njeno ime našlo na pomenutoj listi. Utvrđena je sadržina celokupnog teksta, po kome AA tvrdi da joj je cela situacija teško pala, da ona ne zna šta je istina i ko je sve uhapšen, a da ona nije bila u zatvoru, da je shvatila da se stvari u našoj zemlji podrazumevaju, a jedna od tih stvari je činjenica da ljudi za svaku devojku koja je lepa i ima mnogo pratilaca na Instagramu kažu da je prostitutka. U tekstu se navodi da ona poznaje nekoliko devojaka koje su na spisku i koje su pale, ali ne tako dobro i da ne zna šta su pričale u policiji, a da ona ne zna ko se sve bavi prostitucijom, jer niko neće da dođe i prizna da se prodaje za novac. U istom tekstu nalazi se naslov „Pala sam i s VV, policija me je i tada saslušavala“. Ispod ovog naslova sadržan je tekst vezan za hapšenje tužilje kao osumnjičene u ... kraj ..., kada je organizovana velika kokainska žurka s orgijama 2020. godine, te policija u akciji uhapsila 36 osoba. Tekst dalje sadrži navode tužilje kojima ona opisuje svoje socijalno okruženje i finansijsko stanje, kao i negiranje da je bilo kada imala veze sa prostitucijom. Prilikom saslušanja pred sudom tužilja je negirala da se bavi prostitucijom, da je u vezi sa tim bila hapšena, kao i da se njeno ime nalazi u policijskom katalogu elitne prostitucije. GG, autor predmetnog teksta je pred sudom, kao svedok naveo da su sve objavljene informacije proverene od izvora u policiji, ali on ne zna ko je izvor, kao i da je tužilja u svom intervjuu koji je prethodio tekstu navela da se nalazi na spisku MUP među 29 osoba koje su pale u akciji policije vezanom za prostituciju. Po izjavi ovog lica naslov spornog teksta određen je u okviru redakcijske saradnje, odnosno kao rezultat uredničke odluke donete unutar redakcije da može da se parafrazira ono što je tužilja rekla, da bi rečenica bila jasnija.

Ceneći sadržinu spornog teksta, kao i izjave tužilje i saslušanog svedoka, prvostepeni sud, na osnovu člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, članova 5, 8, 9, 15, 73, 79, 112, 114 i 117. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“ br. 83/14, 58/15 i 12/16), kao i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, nalazi da u objavljenom tekstu postoji odstupanje u formulaciji u odnosu na ono što je tužilja stvarno izjavila u datom intervjuu koji je prethodio tekstu, da je u naslovima teksta tužilja predstavljena na način koji je uvredljiv, te da se iznetim informacijama i senzacionalističkim naslovom prelaze granice dozvoljene slobode izražavanja, jer se bez činjenične osnove sugeriše njena povezanost sa prostitucijom, odnosno da se nalazi u katalogu elitne prostitucije i da je uhapšena, što nije tačno. Objavljivanjem fotografije tužilje u takvom kontekstu, uz naglašavanje da je psiholog, dodatno se pojačava negativni utisak u javnosti, što predstavlja povredu njenog prava na čast i ugled.

Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da je izveo nepravilan činjenični zaključak da su tužilji spornim tekstom povređeni čast i ugled. Po oceni tog suda, naslov i podnaslov bi izolovani mogli u javnosti da formiraju utisak da je tužilja osoba koja ima kontakt sa delatnošću koja predstavlja nezakonite radnje, ali da mediji imaju mogućnost da preterivanjem ili pompeznim naslovom privuku pažnju čitalaca. Sadržaj teksta predstavlja izjavu tužilje u vidu intervjua, kojom ona zapravo negira tvrdnje o povezanosti sa prostitucijom, odnosno da se nalazi u katalogu elitne prostitucije i da je uhapšena, te iznosi svoj lični stav o toj temi, zbog čega se naslov ne može posmatrati odvojeno od sadržine teksta. Po oceni tog suda, naslovom se ne iskazuje nesumnjiva tvrdnja da se tužilja zapravo bavi prostitucijom, a akcenat teksta nije na tome da se sugeriše povezanost tužilje sa prostitucijom i da je uhapšena, već upravo suprotno da negira navedeno, pa sporni tekst ne sadrži informacije koje bi bile leziono podobne da povrede čast i ugled tužilje.

Po stanovištu Vrhovnog suda, izmena činjeničnog utvrđenja u vezi trpljenja duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda tužilje u smislu člana 200. stav 1. ZOO, bez otvaranja rasprave, predstavlja takvu povredu odredaba parničnog postupka koje je od uticaja na pravilnost odluke o tužbenom zahtevu, u smislu odredbi člana 374. stav 1. i člana 394. tač 1. i 4. ZPP.

Drugostepeni sud je konstatovao da sporni tekst posmatran u celini, u kontekstu društvenih pojava o kojima je javnost informisana, predstavlja prenošenje izjave tužilje date u vidu intervjua, što po utvrđenju prvostepenog suda ne proizlazi iz sadržine preostalih izvedenih dokaza - izjave tužilje saslušane u svojstvu stranke i izjave svedoka GG. Naslov, koji se formuliše radi privlačenja pažnje prosečnog čitaoca i sadržina teksta ne mogu se ceniti izolovano, a za senzacionalističke naslove mora u svakom konkretnom slučaju postojati društveno prihvatljivo opravdanje, u svrhu ocene o pretežnosti interesa javnosti da bude informisana i zaštite prava na privatnost. Pošto su u spornom tekstu iznete informacije i o hapšenju na žurki na kojoj je tužilja bila, a koje se desilo dve godine pre objavljivanja spornog teksta, sudovi su propustili da utvrde i cene razloge za davanje intervjua, odnosno na čiju inicijativu i o kojim tačno događajima i pojavama je tužilja tom prilikom za javnost iznosila činjenice, da li je navodila izvore u vezi činjenica vezanih za rad MUP za koje je iznosila tvrdnje, kako je formulisala svoje stavove o tim činjenicama i koje je informacije iznela o ličnom životu. Nije neposredno utvrđena sadržina intervjua, koji je prenet u spornom tekstu, iako je uz tužbu priložen audio zapis na USB, odnosno predloženo dokazivanje uvidom u intervju objavljen na označenoj internet adresi, što bi omogućavalo ispitivanje pravilnosti zaključka drugostepenog suda da sadržaj teksta predstavlja izjavu tužilje date u vidu intervjua.

Zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka u donošenju drugostepene presude, Vrhovni sud je ukinuo pobijanu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje, na osnovu odredbe člana 415. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković