Против неведеног дела правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, из свих законских разлога.

Испитујући пресуду у побијаном делу у смислу одредби члана 403. став 2. и члана 126. ставова 1. и 2. Закона о информисању и медијима („Службени гласник РС“ бр. 83/14, 58/15 и 12/16), Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена против дела одлуке садржане у ставу трећем изреке, а да је у преосталом делу дозвољена.

По одредби члана 403. став 2. ЗПП ревизија је увек дозвољена ако је то посебним законом прописано (тач.1); ако је другостепени суд преиначио пресуду и одлучио о захтевима странака (тач.2); ако је другостепени суд усвојио жалбу, укинуо пресуду и одлучио о захтевима странака (тач.3). Одредбама члана 126. Закона о јавном информисању и медијима, као посебног закона, прописано је да је ревизија дозвољена ако је тужбени захтев одбијен, а да у парницама за накнаду штете ревизију могу изјавити и тужилац и тужени. Према Закључку усвојеном на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 02.06.2020. године, када другостепени суд, одлучујући о жалби тужиоца, укине првостепену пресуду и одбаци тужбу, ревизија тужиоца није дозвољена по члану 403. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку. Ово из разлога што се решењем којим се тужба одбацује не одлучује о тужбеном захтеву, а тиме ни о праву на чије остварење – заштиту је захтев усмерен.

Произлази да ревизија тужиље изјављена против решења садржаног у ставу трећем изреке побијане пресуде није дозвољена ни по општем, ни по посебном закону, па је одлука у ставу првом изреке донета на основу одредбе члана 413. ЗПП.

У преосталом делу, којим је првостепена пресуда преиначена, ревизија је дозвољена по одредбама посебног закона, па је Врховни суд испитао пресуду у наведеном делу у смислу члана 408. ЗПП и утврдио да је ревизија основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Међутим, ревизијом се основано указује да је другостепени суд починио релативно битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 394. Закона о парничном поступку, јер је преиначио првостепену пресуду на основу другачијег закључка о постојању битних чињеница, без отварања расправе пред другостепеним судом.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени „Медијска мрежа д.о.о. Београд – Стари Град“ је издавач интернет портала „REPUBLIKA.RS“, на чијој страници је ....2022. године у 20,00 сати објављен, уз фотографију тужиље, текст под насловом: „Исповест ...! Нико неће признати да се ...! (видео)“ и поднасловом: „АА је ..., а нашла се у каталогу ВИП ..., сада је проговорила о свему“. Утврђено је да објављени текст садржи констатацију да је ... и ... АА, девојка која је на списку МУП међу 29 особа које су пале у акцији полиције због елитне проституције, у ексклузивној исповести за „Републику“ проговорила о томе због чега се њено име нашло на поменутој листи. Утврђена је садржина целокупног текста, по коме АА тврди да јој је цела ситуација тешко пала, да она не зна шта је истина и ко је све ухапшен, а да она није била у затвору, да је схватила да се ствари у нашој земљи подразумевају, а једна од тих ствари је чињеница да људи за сваку девојку која је лепа и има много пратилаца на Инстаграму кажу да је проститутка. У тексту се наводи да она познаје неколико девојака које су на списку и које су пале, али не тако добро и да не зна шта су причале у полицији, а да она не зна ко се све бави проституцијом, јер нико неће да дође и призна да се продаје за новац. У истом тексту налази се наслов „Пала сам и с ВВ, полиција ме је и тада саслушавала“. Испод овог наслова садржан је текст везан за хапшење тужиље као осумњичене у ... крај ..., када је организована велика кокаинска журка с оргијама 2020. године, те полиција у акцији ухапсила 36 особа. Текст даље садржи наводе тужиље којима она описује своје социјално окружење и финансијско стање, као и негирање да је било када имала везе са проституцијом. Приликом саслушања пред судом тужиља је негирала да се бави проституцијом, да је у вези са тим била хапшена, као и да се њено име налази у полицијском каталогу елитне проституције. ГГ, аутор предметног текста је пред судом, као сведок навео да су све објављене информације проверене од извора у полицији, али он не зна ко је извор, као и да је тужиља у свом интервјуу који је претходио тексту навела да се налази на списку МУП међу 29 особа које су пале у акцији полиције везаном за проституцију. По изјави овог лица наслов спорног текста одређен је у оквиру редакцијске сарадње, односно као резултат уредничке одлуке донете унутар редакције да може да се парафразира оно што је тужиља рекла, да би реченица била јаснија.

Ценећи садржину спорног текста, као и изјаве тужиље и саслушаног сведока, првостепени суд, на основу члана 10. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, чланова 5, 8, 9, 15, 73, 79, 112, 114 и 117. Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“ бр. 83/14, 58/15 и 12/16), као и члана 200. Закона о облигационим односима, налази да у објављеном тексту постоји одступање у формулацији у односу на оно што је тужиља стварно изјавила у датом интервјуу који је претходио тексту, да је у насловима текста тужиља предстaвљена на начин који је увредљив, те да се изнетим информацијама и сензационалистичким насловом прелазе границе дозвољене слободе изражавања, јер се без чињеничне основе сугерише њена повезаност са проституцијом, односно да се налази у каталогу елитне проституције и да је ухапшена, што није тачно. Објављивањем фотографије тужиље у таквом контексту, уз наглашавање да је психолог, додатно се појачава негативни утисак у јавности, што представља повреду њеног права на част и углед.

Другостепени суд налази да је првостепени суд правилно утврдио чињенично стање, али да је извео неправилан чињенични закључак да су тужиљи спорним текстом повређени част и углед. По оцени тог суда, наслов и поднаслов би изоловани могли у јавности да формирају утисак да је тужиља особа која има контакт са делатношћу која представља незаконите радње, али да медији имају могућност да претеривањем или помпезним насловом привуку пажњу читалаца. Садржај текста представља изјаву тужиље у виду интервјуа, којом она заправо негира тврдње о повезаности са проституцијом, односно да се налази у каталогу елитне проституције и да је ухапшена, те износи свој лични став о тој теми, због чега се наслов не може посматрати одвојено од садржине текста. По оцени тог суда, насловом се не исказује несумњива тврдња да се тужиља заправо бави проституцијом, а акценат текста није на томе да се сугерише повезаност тужиље са проституцијом и да је ухапшена, већ управо супротно да негира наведено, па спорни текст не садржи информације које би биле лезионо подобне да повреде част и углед тужиље.

По становишту Врховног суда, измена чињеничног утврђења у вези трпљења душевних болова због повреде части и угледа тужиље у смислу члана 200. став 1. ЗОО, без отварања расправе, представља такву повреду одредаба парничног поступка које је од утицаја на правилност одлуке о тужбеном захтеву, у смислу одредби члана 374. став 1. и члана 394. тач 1. и 4. ЗПП.

Другостепени суд је констатовао да спорни текст посматран у целини, у контексту друштвених појава о којима је јавност информисана, представља преношење изјаве тужиље дате у виду интервјуа, што по утврђењу првостепеног суда не произлази из садржине преосталих изведених доказа - изјаве тужиље саслушане у својству странке и изјаве сведока ГГ. Наслов, који се формулише ради привлачења пажње просечног читаоца и садржина текста не могу се ценити изоловано, а за сензационалистичке наслове мора у сваком конкретном случају постојати друштвено прихватљиво оправдање, у сврху оцене о претежности интереса јавности да буде информисана и заштите права на приватност. Пошто су у спорном тексту изнете информације и о хапшењу на журки на којој је тужиља била, а које се десило две године пре објављивања спорног текста, судови су пропустили да утврде и цене разлоге за давање интервјуа, односно на чију иницијативу и о којим тачно догађајима и појавама је тужиља том приликом за јавност износила чињенице, да ли је наводила изворе у вези чињеница везаних за рад МУП за које је износила тврдње, како је формулисала своје ставове о тим чињеницама и које је информације изнела о личном животу. Није непосредно утврђена садржина интервјуа, који је пренет у спорном тексту, иако је уз тужбу приложен аудио запис на УСБ, односно предложено доказивање увидом у интервју објављен на означеној интернет адреси, што би омогућавало испитивање правилности закључка другостепеног суда да садржај текста представља изјаву тужиље дате у виду интервјуа.

Због наведене битне повреде одредаба парничног поступка у доношењу другостепене пресуде, Врховни суд је укинуо побијану пресуду и предмет вратио другостепеном суду на поновно суђење, на основу одредбе члана 415. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић