Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Kž I 707/05
20.06.2005. godina
Beograd

U IME NARODA

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Dragomira Milojevića, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Miroslava Cvetkovića, Dragana Jocića i Sretka Jankovića, članova veća i savetnika Dragane Jevrić, kao zapisničara, u krivičnom predmetu optuženog AA zbog krivičnog dela iz člana 33. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o oružju i municiji, odlučujući o žalbi optuženog izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Subotici K. 78/04 od 7.2.2005.godine, posle sednice veća održane u smislu člana 375. ZKP u prisustvu optuženog, dana 20.6.2005.godine, doneo je

 

 

 

P R E S U D U

 

 

UVAŽAVA SE žalba optuženog AA i samo u pogledu odluke o kazni PREINAČUJE presuda Okružnog suda u Subotici K. 78/04 od 7.2.2005.godine, tako što Vrhovni sud optuženog AA za izvršeno krivično delo neovlašćeno držanje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija iz člana 33. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o oružju i municiji za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 1-jedne godine i 2-dva meseca.

 

 

O b r a z l o ž e nj e

 

 

Pobijanom presudom optuženi AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija iz člana 33. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o oružju i municiji i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine.

 

Na osnovu člana 69. OKZ prema optuženom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta – poluautomatske puške serijski broj N __, snajperska puška marke "Crvena Zastava " serijski broj __, devet komada metaka kalibra 7,62 mm za poluautomatsku pušku, dva okvira za snajpersku pušku bez metaka i jedna kožna futrola sa praznim okvirom za "Škorpion". Optuženi je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 6.300 dinara a na ime paušala iznos od 4.000 dinara sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

 

Protiv te presude žalbu je izjavio optuženi AA, bez navođenja zakonskog osnova a iz obrazloženja proizilazi da prvostepenu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni sa predlogom da se prvostepena presuda preinači tako što će mu se izreći kazna zatvora u kraćem trajanju.

 

Republički javni tužilac u podnesku Ktž. 848/05 od 4.5.2005.godine predložio je da se žalba optuženog odbije kao neosnovana a prvostepena presuda potvrdi.

 

Vrhovni sud je održao sednicu veća u smislu člana 375. ZKP, u prisustvu optuženog AA i odsustvu uredno obaveštenog zamenika Republičkog javnog tužioca, na kojoj je ispitao prvostepenu presudu, razmotrio ostale spise predmeta i po oceni žalbenih navoda našao:

 

Pobijana presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka niti povrede krivičnog zakona na koje drugostepeni sud, u smislu člana 380. stav 1. tačka 1. i 2. ZKP uvek pazi po službenoj dužnosti.

 

Činjenično stanje je u prvostepenoj presudi pravilno i potpuno utvrđeno pa su neosnovani žalbeni navodi kojima se to osporava.

 

Pobijajući prvostepenu presudu po tom osnovu optuženi u žalbi navodi da je predmetno oružje zaista držao ali da nije znao da je to krivično delo i kolika je krivična odgovornost. Takođe, optuženi žalbom osporava nalaz veštaka tvrdeći da je pronađeno oružje bilo u potpunosti rastavljeno, da je poluautomatska puška bila nekompletna a snajperska oštećena i da su obe bile neupotrebljive.

 

Iznete žalbene navode Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

 

Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je optuženi bio svestan svoje krivične odgovornosti odnosno da je bio svestan činjenice da je držao oružje koje spada u formacijsko naoružanje vojske i da držanje takvog oružja građanima nije dozvoljeno. Ovo tim pre kada se ima u vidu nesporna činjenica da je optuženi na ratištu sa koga je doneo oružje bio kao pripadnik MUP-a Srbije, pa je jasno da nije mogao biti neupućen u posledice nedozvoljenog držanja oružja.

 

Iz nalaza i mišljenja veštaka VV i pojašnjenja datih na glavnom pretresu proizilazi da je poluautomatska puška bila sklopljena a da je snajperska puška predata u delovima, ali da je i ona bila kompletna, da su obe puške rastavljene a zatim sastavljene, da su vršena probna opaljenja te da su obe puške nesumnjivo bile ispravne. Ovakav nalaz veštaka prvostepeni sud je osnovano prihvatio jer je isti dat u svemu prema pravilima struke na osnovu pregleda predmetnog oružja, a osim toga na takav nalaz stranke nisu imale suštinske primedbe. Stoga Vrhovni sud žalbu optuženog ocenjuje neosnovanom i u delu kojim se ovaj nalaz osporava.

 

Prema tome, činjenično stanje, kako u pogledu činjenica koje čine bitna obeležja krivičnog dela u pitanju tako i u pogledu onih koje se tiču psihičkog odnosa optuženog prema učinjenom delu pravilno je i potpuno utvrđeno a kvalifikacijom protivpravne delatnosti optuženog po članu 33. stv 2. u vezi stava 1. Zakona o oružju i municiji krivični zakon je pravilno primenjen. Vrhovni sud je stoga prihvatajući u svemu jasne, iscrpne i uverljive razloge koji su s tim u vezi dati u prvostepenoj presudi, ocenio neosnovanim žalbene navode optuženog kojima se osporava pravilnost primene krivičnog zakona, s obzirom da je predmetno oružje nabavio u vreme važenja blažeg zakona koji je , prema žalbi, trebalo primeniti. Jer, radnja neovlašćenog držanja mora se posmatrati u celini, kao jedinstvena, trajna radnja, a kako je optuženi predmetno oružje držao i u vreme važenja ranijeg, blažeg zakona, ali i posle stupanja na snagu izmena i dopuna tog zakona, sve do dana oduzimanja, što je nesporno, to se na optuženog, u smislu člana 4. OKZ nije ni mogao primeniti blaži zakon, osim u slučaju da je , u smislu zakonske mogućnosti , nadležnom organu predao predmetno oružje, što on nije učinio.

 

Ispitujući povodom žalbe optuženog prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve okolnosti u smislu člana 41. OKZ koje utiču da kazna bude manja ili veća, međutim, utvrđenim olakšavajućim okolnostima navedenim na strani 5 drugi stav obrazloženja pobijane presude, iako im je dao karakter osobito olakšavajućih okolnosti , prvostepeni sud ipak nije dao odgovarajući značaj, tako da je izrečena kazna zatvora u trajanju od dve godine strožija nego što je to sa stanovišta svrhe kažnjavanja neophodno. Stoga je Vrhovni sud uvažio žalbu optuženog i, dajući pravu meru utvrđenim olakšavajućim okolnostima , osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca kao srazmernu težini i stepenu društvene opasnosti izvršenog krivičnog dela kao i stepenu krivične odgovornosti optuženog i dovoljnu za postizanje svrhe kažnjavanja predviđene odredbom člana 33. OKZ.

 

Odluka o meri bezbednosti oduzimanja predmeta doneta je pravilnom primenom odredbe člana 69. OKZ pa se njena zakonitost i opravdanost izricanja ne dovode u pitanje.

 

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 391. stav 1. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar, Predsednik veća

Dragana Jevrić, s.r. sudija,

Dragomir Milojević, s.r.

 

Za tačnost otpravka

 

sr