Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, iste nije obavestio o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je uz primenu člana 604. ZKP-a, ocenio navode u zahtevu i našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona ukazujući da je okrivljeni D.P. u redovnom krivičnom postupku oglašen krivim jer je upotrebljavao preinačene isprave kao prave što odredbom člana 355. stav 1. KZ-a nije predviđeno kao radnja tog krivičnog dela, pa je nižestepenim presudama, prema navodima zahteva povređen zakon na štetu okrivljenog time što je oglašen krivim za delo koje po zakonu ne predstavlja krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje da je prvostepenom i drugostepenom presudom na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1. ZKP-a (u odnosu na prvostepenu presudu povreda iz člana 369. tačka 1. ZKP („Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/10), neosnovani.

Naime, iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci prvostepene presude, po nalaženju ovoga suda, proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. u vezi člana 61. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni i oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Odredba člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika propisuje tri oblika izvršenja ovog krivičnog dela i to falsifikovanje isprave, nabavljanje falsifikovanje isprave kao prave radi upotrebe i upotreba falsifikovane isprave kao prave, pri čemu radnja falsifikovanja isprave predstavlja pravljenje lažne isprave ili prenačenje prave isprave u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju u izreci presude navedeno da je okrivljeni preinačene isprave upotrebljavao kao prave što predstavlja jednu od tri alternativno propisane radnje izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika, ovaj sud nalazi da su navodi branioca okrivljenog da navedena radnja okrivljenog nije predviđena kao krivično delo i da u konkretnom slučaju delo za koje je okrivljeni optužen nije krivično delo, ocenjeni kao neosnovani. Pri tome je u izreci prvostepene presude označeno da je okrivljeni „upotrebljavao“ a ne „upotrebio“ preinačene isprave kao prave, imajući u vidu da je oglašen krivim za produženo krivično delo, pa s`toga branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovano ističe da član 355. stav 1. KZ-a upotrebljavanje preinačene isprave kao prave ne predviđa kao radnju tog krivičnog dela i da je nižestepenim presudama na štetu okrivljenog povređen krivični zakon.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                          Janko Lazarević, s.r.