Врховни касациони суд је доставио захтев за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу и сматрајући да присуство јавног тужиоца и браниоца окривљеног не би било од значаја за доношење одлуке, исте није обавестио о седници већа у смислу члана 488. став 2. ЗКП-а.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 490. ЗКП-а, на којој је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је уз примену члана 604. ЗКП-а, оценио наводе у захтеву и нашао:

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијане пресуде донете уз повреду кривичног закона указујући да је окривљени Д.П. у редовном кривичном поступку оглашен кривим јер је употребљавао преиначене исправе као праве што одредбом члана 355. став 1. КЗ-а није предвиђено као радња тог кривичног дела, па је нижестепеним пресудама, према наводима захтева повређен закон на штету окривљеног тиме што је оглашен кривим за дело које по закону не представља кривично дело.

Врховни касациони суд налази да су изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног којима се у суштини указује да је првостепеном и другостепеном пресудом на штету окривљеног повређен кривични закон из члана 439. тачка 1. ЗКП-а (у односу на првостепену пресуду повреда из члана 369. тачка 1. ЗКП („Службени гласник РС“, бр. 58/04 ... 76/10), неосновани.

Наиме, из чињеница и околности наведених у изреци првостепене пресуде, по налажењу овога суда, произлазе сва законска обележја кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 1. у вези члана 61. став 1. Кривичног законика за које је окривљени и оглашен кривим правноснажном пресудом.

Одредба члана 355. став 1. Кривичног законика прописује три облика извршења овог кривичног дела и то фалсификовање исправе, набављање фалсификовање исправе као праве ради употребе и употреба фалсификоване исправе као праве, при чему радња фалсификовања исправе представља прављење лажне исправе или преначење праве исправе у намери да се таква исправа употреби као права.

Имајући у виду да је у конкретном случају у изреци пресуде наведено да је окривљени преиначене исправе употребљавао као праве што представља једну од три алтернативно прописане радње извршења кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 1. Кривичног законика, овај суд налази да су наводи браниоца окривљеног да наведена радња окривљеног није предвиђена као кривично дело и да у конкретном случају дело за које је окривљени оптужен није кривично дело, оцењени као неосновани. При томе је у изреци првостепене пресуде означено да је окривљени „употребљавао“ а не „употребио“ преиначене исправе као праве, имајући у виду да је оглашен кривим за продужено кривично дело, па с`тога бранилац у захтеву за заштиту законитости неосновано истиче да члан 355. став 1. КЗ-а употребљавање преиначене исправе као праве не предвиђа као радњу тог кривичног дела и да је нижестепеним пресудама на штету окривљеног повређен кривични закон.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП-а, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                              Председник већа-судија,

Весна Веселиновић, с.р.                                                                                          Јанко Лазаревић, с.р.