.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 351/2015
14.04.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog P.J., zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.J., advokata M.B., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 648/12 od 26.03.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 966/14 od 22.10.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 14.04.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.J., advokata M.B., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 648/12 od 26.03.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 966/14 od 22.10.2014. godine, jer nema propisan sadržaj.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu K 648/12 od 26.03.2014. godine, okrivljeni D.S., oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, i zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, dok su okrivljeni P.J. i M.M., oglašeni krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa je okrivljeni D.S., nakon što su mu utvrđene pojedinačne kazne zatvora za krivična dela u pitanju i to: za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ u trajanju od šest godina i šest meseci, a za krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ u trajanju od jedne godine, i novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 18.05.2012. godine do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi i na novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Tom presudom okrivljeni P.J. i M.M. su zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje su oglašeni krivim osuđeni na kazne zatvora i to: okrivljeni P.J. u trajanju od šest godina i šest meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.05.2012. godine pa nadalje do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi, a okrivljeni M.M. u trajanju od pet godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.05.2012. godine do 26.03.2014. godine. Nadalje određeno je da ukoliko okrivljeni D.S. ne plati kaznu u određenom roku, sud će istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci. Istom presudom na osnovu odredbe člana 246. stav 7. KZ, u vezi člana 348. stav 5. KZ u vezi člana 87. KZ prema okrivljenom D.S. izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: 2.898,80 grama opojne droge … u smeši sa kofeinom i paracetamolom, 13 pvc paketića opojne droge … u smeši sa laktozom, ukupne neto mase 10,32 grama, 1 pvc paketić opojne droge … u smeši sa koefinom i paracetamolom ukupne neto mase 9,95 grama, 1 pvc paketić opojne droge … neto mase 2,95 grama, smesa paracetamola i kofeina, neto mase 176,13 grama, pištolj marke … kalibra … mm, bez vidljivog fabričkog broja sa okvirom i 14 metaka kalibra … mm, pištolj marke … model, ..., kalibra … mm, fabričkog broja …, sa okvirom i šest metaka kalibra … mm, 38 komada municije istog kalibra i 117 metaka kalibra … mm. Okrivljeni su na osnovu odredbe člana 261. i 264. ZKP, obavezani da plate troškove krivičnog postupka o čijoj će visini biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 966/14 od 22.10.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih D.S., P.J. i M.M., i presuda Višeg suda u Beogradu K 648/12 od 26.03.2014. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog P.J., advokat M.B. zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.J. dostavio Republičkom javnom tužiocu održao sednicu veća u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.J., advokata M.B., pa je našao da zahtev nema propisan sadržaj.
Prema odredbi člana 484. ZKP koja propisuje sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti, u zahtevu se mora navesti razlog za podnošenje propisan odredbom člana 485. stav 1. ZKP, odnosno mora se navesti da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1), primene ''neustavnog zakona'' (tačka 2) ili povrede odnosno uskraćivanja ljudskog prava i slobode (tačka 3).
Dakle, odredbom člana 484. ZKP predviđeno je da u zahtevu za zaštitu zakonitosti moraju biti navedeni razlozi za podnošenje zahteva, a koji su propisani u članu 485. stav 1. ZKP.
Branilac okrivljenog P.J., advokat M.B. kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu zakona, ali ne navodi konkretno odredbu koja je povređena donošenjem označenih pravnosnažnih rešenja.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana, predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.
Kada je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet zbog povrede zakona, odluka protiv koje je zahtev podnet ili postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje se samo u granicama istaknute konkretne povrede zakona, pri čemu sud nije ovlašćen da u slučaju kada konkretna povreda zakona nije opredeljena, samo na osnovu obrazloženja zahteva procenjuje koju je konkretno povredu zakona branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.
Kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona nije opredelio konkretno povredu zakona koja je učinjena u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, podneti zahtev nema propisan sadržaj (član 484. ZKP).
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća - sudija
Jelena Petković-Milojković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
