.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 351/2015
14.04.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног П.Ј., због кривичног дела недозвољена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. у вези става 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног П.Ј., адвоката М.Б., поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К 648/12 од 26.03.2014. године и Апелационог суда у Београду Кж1 966/14 од 22.10.2014. године, у седници већа одржаној дана 14.04.2014. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног П.Ј., адвоката М.Б., поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К 648/12 од 26.03.2014. године и Апелационог суда у Београду Кж1 966/14 од 22.10.2014. године, јер нема прописан садржај.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Београду К 648/12 од 26.03.2014. године, окривљени Д.С., оглашен је кривим због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, и због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. КЗ, док су окривљени П.Ј. и М.М., оглашени кривим због кривичног дела недозвољена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. у вези става 1. КЗ, па је окривљени Д.С., након што су му утврђене појединачне казне затвора за кривична дела у питању и то: за кривично дело из члана 246. став 1. КЗ у трајању од шест година и шест месеци, а за кривично дело из члана 348. став 1. КЗ у трајању од једне године, и новчану казну у износу од 150.000,00 динара, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од седам година у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 18.05.2012. године до упућивања у Завод за извршење кривичних санкција, а најдуже док не истекне време трајања казне изречене у првостепеној пресуди и на новчану казну у износу од 150.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде. Том пресудом окривљени П.Ј. и М.М. су због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. у вези става 1. КЗ, за које су оглашени кривим осуђени на казне затвора и то: окривљени П.Ј. у трајању од шест година и шест месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору од 18.05.2012. године па надаље до упућивања у Завод за извршење кривичних санкција, а најдуже док не истекне време трајања казне изречене у првостепеној пресуди, а окривљени М.М. у трајању од пет година у коју му се урачунава време проведено у притвору од 18.05.2012. године до 26.03.2014. године. Надаље одређено је да уколико окривљени Д.С. не плати казну у одређеном року, суд ће исту заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од шест месеци. Истом пресудом на основу одредбе члана 246. став 7. КЗ, у вези члана 348. став 5. КЗ у вези члана 87. КЗ према окривљеном Д.С. изречена је мера безбедности одузимања предмета и то: 2.898,80 грама опојне дроге … у смеши са кофеином и парацетамолом, 13 пвц пакетића опојне дроге … у смеши са лактозом, укупне нето масе 10,32 грама, 1 пвц пакетић опојне дроге … у смеши са коефином и парацетамолом укупне нето масе 9,95 грама, 1 пвц пакетић опојне дроге … нето масе 2,95 грама, смеса парацетамола и кофеина, нето масе 176,13 грама, пиштољ марке … калибра … мм, без видљивог фабричког броја са оквиром и 14 метака калибра … мм, пиштољ марке … модел, ..., калибра … мм, фабричког броја …, са оквиром и шест метака калибра … мм, 38 комада муниције истог калибра и 117 метака калибра … мм. Окривљени су на основу одредбе члана 261. и 264. ЗКП, обавезани да плате трошкове кривичног поступка о чијој ће висини бити одлучено накнадно, посебним решењем.
Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 966/14 од 22.10.2014. године, одбијене су као неосноване жалбе бранилаца окривљених Д.С., П.Ј. и М.М., и пресуда Вишег суда у Београду К 648/12 од 26.03.2014. године је потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног П.Ј., адвокат М.Б. због повреде закона, са предлогом да Врховни касациони суд наведене правноснажне пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да исте преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.
Врховни касациони суд је након што је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног П.Ј. доставио Републичком јавном тужиоцу одржао седницу већа у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног П.Ј., адвоката М.Б., па је нашао да захтев нема прописан садржај.
Према одредби члана 484. ЗКП која прописује садржај захтева за заштиту законитости, у захтеву се мора навести разлог за подношење прописан одредбом члана 485. став 1. ЗКП, односно мора се навести да ли се захтев подноси због повреде закона (тачка 1), примене ''неуставног закона'' (тачка 2) или повреде односно ускраћивања људског права и слободе (тачка 3).
Дакле, одредбом члана 484. ЗКП предвиђено је да у захтеву за заштиту законитости морају бити наведени разлози за подношење захтева, а који су прописани у члану 485. став 1. ЗКП.
Бранилац окривљеног П.Ј., адвокат М.Б. као разлог подношења захтева наводи повреду закона, али не наводи конкретно одредбу која је повређена доношењем означених правноснажних решења.
Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана, предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено пре свега таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом.
Када је захтев за заштиту законитости поднет због повреде закона, одлука против које је захтев поднет или поступак који је претходио њеном доношењу испитује се само у границама истакнуте конкретне повреде закона, при чему суд није овлашћен да у случају када конкретна повреда закона није опредељена, само на основу образложења захтева процењује коју је конкретно повреду закона бранилац имао у виду приликом подношења захтева.
Како бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости због повреде закона није определио конкретно повреду закона која је учињена у првостепеном и поступку пред апелационим судом, то, по налажењу Врховног касационог суда, поднети захтев нема прописан садржај (члан 484. ЗКП).
Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 3. у вези члана 484. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар – саветник Председник већа - судија
Јелена Петковић-Милојковић,с.р. Драгиша Ђорђевић,с.р.
