U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 398. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su sudovi pravilnom primenom materijalnog prava poništili pobijano rešenje tuženog, kao nezakonito.

Sudovi su utvrdili da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na lakšim fizičkim poslovima, sa trećim stepenom stručne spreme, do donošenja pobijanog rešenja od 05.06.2009. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu, primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, zbog povrede radne obaveze iz člana 9. tačka 3. alineja B. Ugovora o radu, neopravdan izostanak sa rada dva puta u toku meseca ili 5 radnih dana u toku godine. Stavljeno mu je na teret da je u periodu od 05.05. do 26.05.2009. godine neopravdano odsustvovao sa rada, a nije dostavio ni potvrdu lekara o očekivanom vremenu sprečenosti za rad. Pre donošenja rešenja tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se on pismeno izjasnio.

Ocenjujući zakonitost rešenja tuženog, sudovi su utvrdili da u spornom periodu od 05.05. do 26.05.2009. godine tužilac nije neopravdano izostao s posla, s obzirom da je, prema lekarskim izveštajima, bio sprečen za rad u periodu od 30.01. do 28.07.2009. godine, u kom periodu je upućivan na razne specijalističke i dijagnostičke preglede, na dodatna ispitivanja i na lekarsku komisiju, da lečenje kod njega nije završeno, ali i da je Republičkom fondu PIO zaposlenih podneo zahtev za utvrđivanje preostale radne sposobnosti, o čemu je fond obavestio i tuženog rešenjem od 27.02.2009. godine, tako da je tuženi imao saznanje o razlozima tužiočevog odsustva sa rada. Kako su na ovaj način sudovi utvrdili da tužilac u periodu od 05.05. do 26.05.2009. godine nije neopravdano odsustvovao sa rada, a da nedostavljanje potvrde nadležnog lekara o periodu očekivanog odsustva sa rada – ugovorom o radu i opštim aktima poslodavca nije predviđeno kao osnov za otkaz ugovora o radu, Vrhovni kasacioni sd nalazi da nežestepeni sudovi pravilno nalaze da nije nastupio osnov za prestanak radnog odnosa tužiocu, primenom člana 179. stav 1.tačka 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 i 61/05) i člana 9. tačka 3. alineja B. Ugovora o radu – neopravdan izostanak s posla 2 radna dana u toku meseca ili 5 radnih dana u toku godine, što znači da tužiocu nije mogao biti otkazan ugovor o radu po ovom osnovu.

Imajući u vidu izneto, pravilno su sudovi poništili odluku tuženog, kao nezakonitu, uz usvajanje zahteva tužioca za vraćanje na rad, primenom člana 191. stav 1. Zakona, kao pravne posledica poništaja rešenja otkaza ugovora o radu, na zahtev zaposlenog.

Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 398. stav 2. ZPP).

Primenom člana 405. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, s obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni navodi, a obrazlaganjem se ne bi postiglo novo niti ujednačenije tumačenje prava.

Na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

                                                                                                             Predsednik veća – sudija

                                                                                                             Vesna Popović,s.r.