У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се не указује на друге повреде поступка због којих се ревизија може изјавити, применом члана 398. став 1. ЗПП.

Врховни касациони суд налази да су судови правилном применом материјалног права поништили побијано решење туженог, као незаконито.

Судови су утврдили да је тужилац био у радном односу код туженог на лакшим физичким пословима, са трећим степеном стручне спреме, до доношења побијаног решења од 05.06.2009. године, којим му је отказан уговор о раду, применом члана 179. став 1. тачка 2. Закона о раду, због повреде радне обавезе из члана 9. тачка 3. алинеја Б. Уговора о раду, неоправдан изостанак са рада два пута у току месеца или 5 радних дана у току године. Стављено му је на терет да је у периоду од 05.05. до 26.05.2009. године неоправдано одсуствовао са рада, а није доставио ни потврду лекара о очекиваном времену спречености за рад. Пре доношења решења тужиоцу је достављено упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду, на које се он писмено изјаснио.

Оцењујући законитост решења туженог, судови су утврдили да у спорном периоду од 05.05. до 26.05.2009. године тужилац није неоправдано изостао с посла, с обзиром да је, према лекарским извештајима, био спречен за рад у периоду од 30.01. до 28.07.2009. године, у ком периоду је упућиван на разне специјалистичке и дијагностичке прегледе, на додатна испитивања и на лекарску комисију, да лечење код њега није завршено, али и да је Републичком фонду ПИО запослених поднео захтев за утврђивање преостале радне способности, о чему је фонд обавестио и туженог решењем од 27.02.2009. године, тако да је тужени имао сазнање о разлозима тужиочевог одсуства са рада. Како су на овај начин судови утврдили да тужилац у периоду од 05.05. до 26.05.2009. године није неоправдано одсуствовао са рада, а да недостављање потврде надлежног лекара о периоду очекиваног одсуства са рада – уговором о раду и општим актима послодавца није предвиђено као основ за отказ уговора о раду, Врховни касациони сд налази да нежестепени судови правилно налазе да није наступио основ за престанак радног односа тужиоцу, применом члана 179. став 1.тачка 2. и 3. Закона о раду („Службени гласник РС“ број 24/05 и 61/05) и члана 9. тачка 3. алинеја Б. Уговора о раду – неоправдан изостанак с посла 2 радна дана у току месеца или 5 радних дана у току године, што значи да тужиоцу није могао бити отказан уговор о раду по овом основу.

Имајући у виду изнето, правилно су судови поништили одлуку туженог, као незакониту, уз усвајање захтева тужиоца за враћање на рад, применом члана 191. став 1. Закона, као правне последица поништаја решења отказа уговора о раду, на захтев запосленог.

Наводе у ревизији којима се оспорава утврђено чињенично стање, Врховни касациони суд није ценио, с обзиром да се ревизија из ових разлога не може изјавити (члан 398. став 2. ЗПП).

Применом члана 405. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд није детаљно образлагао ову пресуду, с обзиром да се ревизијом понављају жалбени наводи, а образлагањем се не би постигло ново нити уједначеније тумачење права.

На основу члана 405. ЗПП, одлучено је као у изреци.

                                                                                                             Председник већа – судија

                                                                                                             Весна Поповић,с.р.