Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 98/15 od 19.05.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog B.M., a presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 2808/13 od 06.02.2015. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.M., advokat P.V., zbog povrede zakona i to člana 438. stav 1. tačka 8. i stav 2. tačka 1., člana 439. stav 1. tačka 1. i člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači ili ukine shodno navodima iz zahteva.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.M., je neosnovan.

Branilac okrivljenog B.M. u svom zahtevu je naveo da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati na veštačenju funkcionalnosti predmetne puške koja zapravo nikada nije postojala kao dokazni predmet u ovom postupku, jer je uništena pre pokretanja postupka, i koja je oduzeta od trećih lica koji su poznati oružari koji su pušku imali u isključivom posedu čak šest meseci pre oduzimanja, kao i da ključni svedoci na čijim iskazima se zasnivaju presude i od kojih je predmetna puška oduzeta – B.K. i D.K. nisu saslušani shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, a na koji način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog B.M. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se prvostepena presuda ne zasniva na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP ne može zasnivati, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 441. stav 3. ZKP, međutim budući da se u obrazloženju navedenih povreda u suštini osporavaju činjenična utvrđenja suda, što po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih je okrivljeni kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                       Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                 Dragiša Đorđević, s.r.