Пресудом Вишег суда у Београду Кж1 98/15 од 19.05.2015. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Б.М., а пресуда Другог основног суда у Београду К број 2808/13 од 06.02.2015. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Б.М., адвокат П.В., због повреде закона и то члана 438. став 1. тачка 8. и став 2. тачка 1., члана 439. став 1. тачка 1. и члана 441. став 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи или укине сходно наводима из захтева.

Разматрајући захтев за заштиту законитости, на седници већа одржаној сходно одредбама члана 486. и 487. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниoца окривљеног Б.М., је неоснован.

Бранилац окривљеног Б.М. у свом захтеву је навео да се побијане пресуде заснивају на доказима на којима се не могу заснивати на вештачењу функционалности предметне пушке која заправо никада није постојала као доказни предмет у овом поступку, јер је уништена пре покретања поступка, и која је одузета од трећих лица који су познати оружари који су пушку имали у искључивом поседу чак шест месеци пре одузимања, као и да кључни сведоци на чијим исказима се заснивају пресуде и од којих је предметна пушка одузета – Б.К. и Д.К. нису саслушани сходно одредбама Законика о кривичном поступку, а на који начин је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног Б.М. је истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и у образложењу пресуде је дао јасне и довољне разлоге да се првостепена пресуда не заснива на доказима на којима се према одредбама ЗКП не може заснивати, које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

У захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног указује се и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 8. ЗКП и повреде закона из члана 439. тачка 1. и 441. став 3. ЗКП, међутим будући да се у образложењу наведених повреда у суштини оспоравају чињенична утврђења суда, што по ставу Врховног касационог суда не представља законски разлог у оквиру повреда набројаних у члану 485. став 4. ЗКП због којих је окривљени као овлашћено лице могао поднети захтев за заштиту законитости, Врховни касациони суд се у ове наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног није упуштао.

Из напред наведених разлога Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                       Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                 Драгиша Ђорђевић, с.р.