.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 683/2015
15.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.M., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., advokata R.J., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Prokuplju K 22/12 od 23.11.2012. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 1556/13 od 06.05.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 15.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., advokata R.J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Prokuplju K 22/12 od 23.11.2012. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 1556/13 od 06.05.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Prokuplju K 22/12 od 23.11.2012. godine, okrivljeni D.M. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, pa je, nakon što su mu utvrđene pojedinačne kazne zatvora za krivična dela u pitanju i to: za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ u trajanju od tri godine, a za krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ u trajanju od tri meseca i novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i jednog meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 17.02.2010. do 17.03.2010. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko okrivljeni u ostavljenom roku ne plati novčanu kaznu ista će se zameniti kaznom zatvora i to tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Tom presudom prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to dva pakovanja rizle, dva metka za AP kalibra ...mm, jedan mobilni telefon marke ''...'' serijskog broja ..., sa sim karticom broj ... i isti obavezan da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 9.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1556/13 od 06.05.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Prokuplju i branioca okrivljenog D.M. i presuda Višeg suda u Prokuplju K 22/12 od 23.11.2012. godine, je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.M., advokat R.J., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, a iz navoda da svedoci J.R. i D.M. nisu upozoreni da u postupku mogu koristiti svoj jezik, niti im je omogućeno da svoje svedočenje iznesu na svom romskom jeziku proizilazi da zahtev podnosi i zbog povrede odredbe člana 11. ZKP, uz zahtev da se shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži i da, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća.
Vrhovni kasacioni sud je nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., advokata R.J., je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog na podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
U konkretnom slučaju branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja samo je formalno označio da navedenim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP isticanjem da se na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija okrivljenog, potvrdama o privremeno oduzetim predmetima od 17.02.2010. godine, zapisnika o saslušanju osumnjičenog od 17.02.2010. godine i iskazima policijskih službenika B.R., N.R. i B.P. presude ne mogu zasnivati bez ukazivanja suprotno kojoj odredbi ZKP ili Ustava RS su ovi dokazi pribavljeni, a iz obrazloženja zahteva i navoda da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni počinio krivična dela za koja je oglašen krivim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom o pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju predmetnih krivičnih dela.
Kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., advokata R.J., ocenio nedozvoljenim.
Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
