Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 1556/13 од 06.05.2015. године, одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Прокупљу и браниоца окривљеног Д.М. и пресуда Вишег суда у Прокупљу К 22/12 од 23.11.2012. године, је потврђена.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Д.М., адвокат Р.Ј., због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, а из навода да сведоци Ј.Р. и Д.М. нису упозорени да у поступку могу користити свој језик, нити им је омогућено да своје сведочење изнесу на свом ромском језику произилази да захтев подноси и због повреде одредбе члана 11. ЗКП, уз захтев да се сходно одредби члана 488. став 3. ЗКП одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи и да, сходно одредби члана 488. став 2. ЗКП буде обавештен о седници већа.

Врховни касациони суд је након што је примерак захтева за заштиту законитости доставио Републичком јавном тужиоцу, одржао седницу већа у смислу одредбе члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.М., адвоката Р.Ј., је недозвољен.

Одредбом члана 485. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране овлашћених лица за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих, у члану 485. став 1. тачка 1. ЗКП као разлог предвиђена повреда закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Сходно наведеној одредби члана 485. став 4. ЗКП право окривљеног на подношење захтева, преко свог браниоца, због повреде закона је, по ставу Врховног касационог суда, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Дакле, окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тач. 1) до 3) и члану 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

У конкретном случају бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости као разлог подношења само је формално означио да наведеним правноснажним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП истицањем да се на записнику о претресању стана и других просторија окривљеног, потврдама о привремено одузетим предметима од 17.02.2010. године, записника о саслушању осумњиченог од 17.02.2010. године и исказима полицијских службеника Б.Р., Н.Р. и Б.П. пресуде не могу заснивати без указивања супротно којој одредби ЗКП или Устава РС су ови докази прибављени, а из образложења захтева и навода да изведени докази не пружају основ за закључак да је окривљени починио кривична дела за која је оглашен кривим, по налажењу Врховног касационог суда произилази да се захтевом оспорава чињенично стање утврђено првостепеном, а потврђено другостепеном пресудом о погледу учешћа овог окривљеног у извршењу предметних кривичних дела.

Како цитираном одредбом члана 485. став 4. ЗКП која прописује разлоге због којих окривљени преко свог браниоца сходно ограничењу његових права правима који у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека по основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.М., адвоката Р.Ј., оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                             Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                    Драгиша Ђорђевић,с.р.