Branilac okrivljenog M.J.1, advokat B.N., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. ZKP i povrede krivičnog zakona „iz člana 369. tačka 1. ZKP“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je ovim presudama povređen krivični zakon na štetu okrivljenog, te da se iste ukinu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.J.1 je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva (član 485. stav 1. ZKP), pa između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP, kao razlog predviđena je povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakona propisanih u članu 74. članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač.1) do 3) i članu 441. st.3. i 4, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom. Branilac okrivljenog čija su prava ograničena pravima okrivljenog u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti isključivo iz razloga propisanih članom 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog M.J.1 u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je izreka pravnosnažne presude nerazumljiva čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP; da u presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama što je čini nejasnom i protivrečnom i da o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP; zatim da okrivljeni u toku postupka, iako je gluvonema osoba, nije imao tumača kojim navodima se, po oceni ovoga suda, ukazuje na povredu odredbe člana 87. ZKP koja se odnosi na saslušanje preko tumača ili prevodioca. Imajući u vidu da citirane povrede zakona ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je pravosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen i krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da je u obrazloženju drugostepene presude navedeno da je oštećenu lišio života maloletni R.V. koji svojim iskazom nije teretio okrivljenog M.J.1, da između okrivljenih nije postojao prethodni dogovor u pogledu izvršenja predmetnog krivičnog dela, te da okrivljeni M.J.1 nije preduzeo ni jednu radnju koja je bila usmerena na lišenje života oštećene, niti je on to hteo, zbog čega je, prema stavu branioca povređen zakon s obzirom na to da na osnovu navedenih činjenica proizlazi da je okrivljeni M.J.1 izvršio krivično delo teške krađe ili krađe, a ne krivično delo teško ubistvo za koje je oglašen krivim pravosnažnom presudom.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog, iako se iznetim navodima zahteva, okrivljenog poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, pravosnažnu presudu u suštini pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja što nije zakonski razlog zbog kojeg okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa je zahtev branioca i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Navodima zahteva branioca okrivljenog kojima se ističe i to da materijalni dokazi ne ukazuju da je okrivljeni M.J.1 imao bilo kakav kontakt sa oštećenom i da pronađeni DNK profil ženske osobe na lešu upućuju na zaključak da se pokojna oštećena branila od te ženske osobe, a ne od okrivljenog, kao i da je neprihvatljivo obrazloženje drugostepenog suda da se iz preduzetih radnji okrivljenog M.J.1 utvrđuje da se on saglasio sa radnjom maloletnog R.V. imajući u vidu da, prema navodima zahteva, saglasnost sa radnjom nekog drugog lica u krivičnopravnom smislu ne može predstavljati dokaz da je neko izvršio krivično delo, po nalaženju ovog suda, ukazuje se da je pravosnažna presuda doneta na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja što u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne može biti predmet ispitivanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog. Stoga je zahtev branioca okrivljenog i u pogledu ovih navoda ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                   Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović                                                                         Janko Lazarević