Presudom Višeg suda u Negotinu 1Kž1 broj 46/15 od 30.04.2015. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog J.J. - advokata M.G., a presuda Osnovnog suda u Negotinu 4K broj 241/11 od 08.04.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog J.J. - advokat dr M.G., na osnovu člana 485. ZKP, nalazeći da su pobijanom presudom učinjene povrede zakona na štetu okrivljenog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog „osloboditi optužbe, plaćanja enormno velike novčane kazne i izmišljenih troškova postupka“.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a, dakle, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP-a može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo iz razloga propisanih odredbom člana 485. ZKP, navodeći da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog, međutim u zahtevu nije opredelio konkretno ni jednu povredu zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da pravnosnažne presude pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, ukazujući da drugostepena presuda ne sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, isticanjem da je u toku prvostepenog postupka povređeno pravo na odbranu okrivljenog, jer njegova odbrana nije na adekvatan način proverena, a obzirom da u toku postupka nije saslušan očevidac događaja LJ.J., niti je na nesumnjiv način utvrđen mehanizam nastanka povrede oštećenog D.N.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, iz kojih razloga, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica,s.r.                                                                                            Nevenka Važić,s.r.