Пресудом Вишег суда у Неготину 1Кж1 број 46/15 од 30.04.2015. године, одбијена је, као неоснована, жалба браниоца окривљеног Ј.Ј. - адвоката М.Г., а пресуда Основног суда у Неготину 4К број 241/11 од 08.04.2015. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Ј.Ј. - адвокат др М.Г., на основу члана 485. ЗКП, налазећи да су побијаном пресудом учињене повреде закона на штету окривљеног, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног „ослободити оптужбе, плаћања енормно велике новчане казне и измишљених трошкова поступка“.

Врховни касациони суд је у седници већа, одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, након разматрања списа предмета и захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП-а прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено пре свега таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом.

По ставу Врховног касационог суда, одредбом члана 485. став 4. ЗКП-а, дакле, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1. и став 4. ЗКП-а може, преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4. ЗКП-а, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Бранилац окривљеног је захтев за заштиту законитости поднео из разлога прописаних одредбом члана 485. ЗКП, наводећи да је правноснажном пресудом учињена повреда закона на штету окривљеног, међутим у захтеву није определио конкретно ни једну повреду закона у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, а из образложења захтева произилази да правноснажне пресуде побија због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, указујући да другостепена пресуда не садржи јасне разлоге о одлучним чињеницама, те због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, истицањем да је у току првостепеног поступка повређено право на одбрану окривљеног, јер његова одбрана није на адекватан начин проверена, а обзиром да у току поступка није саслушан очевидац догађаја Љ.Ј., нити је на несумњив начин утврђен механизам настанка повреде оштећеног Д.Н.

Како, дакле, из изнетих навода произилази да се нижестепене пресуде суштински побијају због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, из којих разлога, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, није дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                               Председник већа-судија,

Снежана Меденица,с.р.                                                                                            Невенка Важић,с.р.