Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru IK 751/14 od 26.05.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 953/15 od 29.09.2015. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene S.N., adv. D.Z., zbog povrede zakona i to kako je u obrazloženju zahteva navedeno povrede člana 485. stav 2. u vezi člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje ili pak ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. i 487. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene S.N., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni u smislu odredbe člana 71. tačka 5) ZKP, takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljene S.N., kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona i u obrazloženju zahteva navodi da je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi pogrešno primenjen zakon, a kako to predviđaju odredbe člana 485. stav 2. u vezi člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP. S`tim u vezi branilac okrivljene ističe da nije sporno da je okrivljena kritičnom prilikom ušla u kuću i oduzela pokretne stvari oštećene, da okrivljena i oštećena potvrđuju da okrivljena nikada nije bila u kući oštećene, ali je sporno da li je okrivljena provalila u porodičnu kuću oštećene a na način kako je to opisano u izreci prvostepene presude, obzirom da ne postoje tragovi obijanja dvorišnih vrata kuće, a ni „podesni ključ“, kojim je otvorila dvorišna vrata kuće nije pronađen, pa kako osim iskaza oštećene nema ni jednog drugog dokaza da je okrivljena učinila krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ, to je pravnosnažnom presudom povređen zakon jer se shodno principu „u slučaju sumnje u korist optuženog“, po stavu branioca okrivljene može raditi samo o krivičnom delu krađa iz člana 203. KZ, a što bi po oceni Vrhovnog kasacionog suda predstavljalo povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Međutim, kako obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona - član 485. stav 1. tačka 1) ZKP podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona iz člana 485. stav 4. ZKP se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji a branilac okrivljene u podnetom zahtevu po oceni Vrhovnog kasacionog suda polemiše sa činjeničnim utvrđenjima i ocenom izvedenih dokaza, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu to je Vrhovni kasacioni sud zahtev odbacio kao nedozvoljen.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud, iz napred iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                   Nevenka Važić, s.r.