Против правноснажних пресуда Основног суда у Сомбору IК 751/14 од 26.05.2015. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 953/15 од 29.09.2015. године захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене С.Н., адв. Д.З., због повреде закона и то како је у образложењу захтева наведено повреде члана 485. став 2. у вези члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, с`предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји, укине првостепену и другостепену пресуду и предмет врати суду на поновно одлучивање или пак укине само другостепену пресуду и предмет врати том суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. и 487. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене С.Н., је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени у смислу одредбе члана 71. тачка 5) ЗКП, такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

У конкретном случају, бранилац окривљене С.Н., као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче повреду закона и у образложењу захтева наводи да је на чињенично стање утврђено у правноснажној пресуди погрешно примењен закон, а како то предвиђају одредбе члана 485. став 2. у вези члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП. С`тим у вези бранилац окривљене истиче да није спорно да је окривљена критичном приликом ушла у кућу и одузела покретне ствари оштећене, да окривљена и оштећена потврђују да окривљена никада није била у кући оштећене, али је спорно да ли је окривљена провалила у породичну кућу оштећене а на начин како је то описано у изреци првостепене пресуде, обзиром да не постоје трагови обијања дворишних врата куће, а ни „подесни кључ“, којим је отворила дворишна врата куће није пронађен, па како осим исказа оштећене нема ни једног другог доказа да је окривљена учинила кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. КЗ, то је правноснажном пресудом повређен закон јер се сходно принципу „у случају сумње у корист оптуженог“, по ставу браниоца окривљене може радити само о кривичном делу крађа из члана 203. КЗ, а што би по оцени Врховног касационог суда представљало повреду закона из члана 439. тачка 2. ЗКП.

Међутим, како обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона - члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП подразумева не само формално означавање о којој повреди закона из члана 485. став 4. ЗКП се ради већ и указивање на то у чему се она састоји а бранилац окривљене у поднетом захтеву по оцени Врховног касационог суда полемише са чињеничним утврђењима и оценом изведених доказа, што не представља разлог због којег је у смислу члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу то је Врховни касациони суд захтев одбацио као недозвољен.

С`тога је Врховни касациони суд, из напред изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                   Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                   Невенка Важић, с.р.