U stavu tri istog rešenja pod tačkom 1 odbijen je prigovor branioca okrivljenog vlasnika LJ.J. i punomoćnika trećeg lica vlasnika S.J., advokata Z.P. od 09.06.2015. godine izjavljen protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu PoI 6/15 od 23.04.2015. godine, u delu u kome je od vlasnika LJ.J. privremeno oduzeta nepokretnost bliže opisana u stavu 3 tačka 1 izreke rešenja, a od trećeg lica vlasnika S.J. privremeno oduzeta nepokretnost bliže opisana u stavu 3 tačka 1 izreke pobijanog rešenja, dok je u tački 2 stava 3 usvojen prigovor branioca okrivljenog vlasnika LJ.J. i punomoćnika trećeg lica vlasnika S.J., D.J. i M.J.2, advokata Z.P., izjavljen protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu PoI 6/15 od 23.04.2015. godine pa je ukinuto privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela i to u delu kojim je od okrivljenog vlasnika LJ.J. privremeno oduzeta nepokretnost, novac i sadržina sefa bliže opisano u stavu 3 tačka 2 izreke rešenja, a od trećeg lica S.J. privremeno oduzet novac bliže opisan u stavu 3 tačka 2 izreke pobijanog rešenja, od trećeg lica D.J. privremeno oduzeto putničko vozilo marke „...“, registarskih oznaka ... kao i novac bliže opisan u stavu 3 tačka 2 izreke pobijanog rešenja, a od trećeg lica vlasnika M.J.2 privremeno oduzet novac bliže opisano u stavu 3 tačka 2 izreke pobijanog rešenja.

Navedenim rešenjem, upravljanje privremeno oduzetom imovinom povereno je Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom u sastavu Ministarstva pravde RS i određeno da privremeno oduzimanje imovine po ovom rešenju traje do donošenja odluke po zahtevu za trajno oduzimanje imovine ili do donošenja drugačije odluke suda u ovoj pravnoj stvari.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 2269/15 od 04.12.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, punomoćnika trećeg lica advokata N.C. i advokata V.R., branioca okrivljenog LJ.J. i punomoćnika trećeg lica S.J., advokata Z.P., branioca okriljenog LJ.J. i punomoćnika trećeg lica S.J., advokata Đ.K., branioca okrivljenog P.C., advokata V.R. i branioca okrivljenog M.J.1, advokata D.P.2, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu PoI br.6/15 – Kv 2199/15 od 08.09.2015. godine.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih rešenja zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog M.J.1, advokat D.P.1, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP; a iz obrazloženja navedene povrede proizlazi da je zahtev podnet zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog povrede člana 3. stav 1. tačka 2, 23. stav 1. i člana 25. Zakona o oduzimanju imovine, povrede Ustava i to člana 34. i člana 58. sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke i drugostepeno rešenje u delu kojim se odbija kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.J.1, advokata D.P.2, i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili da ukine privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela u delu u kojem se od okrivljenog vlasnika M.J.1 privremeno oduzima stan u B., bliže opisan u izreci prvostepenog rešenja u stavu prvom i garažu u B. bliže opisanu u izreci prvostepenog rešenja u stavu prvom,

-branilac okrivljenog P.C., advokat D.P.1, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a iz obrazloženja navedene povrede proizlazi da je zahtev podnet zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine prvostepeno rešenje u stavu 2 pod 1 izreke i drugostepeno rešenje u delu kojim se odbija kao neosnovana žalba branioca okrivljenog P.C. advokata V.R. i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili da usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.C. ukine privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela u kojem se od okrivljenog vlasnika P.C. privremeno oduzima stan u B., u ulici ..., bliže opisan u izreci prvostepenog rešenja pod II u stavu 1,

-branilac okrivljenog LJ.J., advokat Z.P. zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, a iz obrazloženja navedene povrede proizilazi da je zahtev podnet zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede članova 3. tačka 1, 23, 24, 25. i 26. Zakona o oduzimanju imovine i člana 467. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači drugostepenu odluku tako što će usvojiti žalbe branioca okrivljenog LJ.J. i punomoćnika trećeg lica S.J., advokata Z.P. izjavljenu protiv prvostepenog rešenja u stavu trećem izreke tačka 1, te će ukinuti privremeno oduzimanje imovine i to jednosobnog stana broj ... u B., ulica ..., površine 29m2 upisanog na kat.parc. ... KO Z. LN 1297 SKN B. 1 i stana u B. u ulici ... i porodičnoj stambenoj zgradi broj ..., bez utvrđene površine koja se nalazi na kat. parceli broj .... KO Z. LN 3680 KO Z., kao i da branioca okrivljenog obavesti o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda kako bi prisustvovao istoj,

-punomoćnik trećeg lica N.C., advokat D.P.1, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP sa predlogom da se prvostepeno rešenje ukine u stavu 2 tačka 1 izreke, kao i rešenje Apelacionog suda u delu u kojem se odbija neosnovana žalba punomoćnika trećeg lica N.C., advokata V.R. i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili da se usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela u delu kojim se od trećeg lica vlasnika N.C., privremeno oduzima putničko vozilo marke „...“ reg. oznake ... godina proizvodnje 2012. sa važećom registracijom do 29.08.2015. godine.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.J.1, P.C. i LJ.J. i punomoćnika trećeg lica N.C. su nedozvoljeni.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona član 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branioci okrivljenih M.J.1, P.C. i LJ.J. navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i člana 441. stav 3. ZKP, samo formalno označavaju povrede iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuju u čemu se one sastoje, već suštinski u obrazloženju zahteva osporavaju i polemišu sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca, zbog čega su od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog LJ.J. i branilac okrivljenog M.J.1, u svojim zahtevima ukazuju i na povredu člana 3, 23. i 25. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a branilac okrivljenog LJ.J. i na povredu člana 24. i 26. istog Zakona, ali po oceni Vrhovnog kasacionog suda i ovde se ukazuje na činjenično pitanje što ne predstavlja povrede zakona propisane odredbom člana 485. stav 4. ZKP, odnosno povredu iz člana 441. stav 3. ZKP, a ni druge povrede zakona koje se shodnom primenom Zakonika o krivičnom postupku ispituju po zahtevu i zbog kojih bi okrivljenom bilo dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa su podneti zahtevi i u tom delu od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao nedozvoljeni. Branilac okr. M.J.1 ukazuje u zahtevu i na povredu prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. Ustava RS, kao i na povredu čl. 58 – prava na imovinu, takođe propisanog Ustavom, ali uz zahtev u ovom delu podnet u smislu člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP, nije dostavljena odluka Ustavnog suda kojom je utvrđena povreda ovih prava okrivljenog, pa zahtev nema u tom delu propisan sadržaj.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.

Imajući u vidu odredbu člana 483. stav 1. ZKP, punomoćnik trećeg lica nije ovlašćen da podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je zahtev podnet od punomoćnika trećeg lica, isključivo u korist N.C., od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. i člana 483. stav 1. ZKP, kao i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                           Dragiša Đorđević, s.r.