У ставу три истог решења под тачком 1 одбијен је приговор браниоца окривљеног власника Љ.Ј. и пуномоћника трећег лица власника С.Ј., адвоката З.П. од 09.06.2015. године изјављен против решења судије за претходни поступак Вишег суда у Београду ПоИ 6/15 од 23.04.2015. године, у делу у коме је од власника Љ.Ј. привремено одузета непокретност ближе описана у ставу 3 тачка 1 изреке решења, а од трећег лица власника С.Ј. привремено одузета непокретност ближе описана у ставу 3 тачка 1 изреке побијаног решења, док је у тачки 2 става 3 усвојен приговор браниоца окривљеног власника Љ.Ј. и пуномоћника трећег лица власника С.Ј., Д.Ј. и М.Ј.2, адвоката З.П., изјављен против решења судије за претходни поступак Вишег суда у Београду ПоИ 6/15 од 23.04.2015. године па је укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела и то у делу којим је од окривљеног власника Љ.Ј. привремено одузета непокретност, новац и садржина сефа ближе описано у ставу 3 тачка 2 изреке решења, а од трећег лица С.Ј. привремено одузет новац ближе описан у ставу 3 тачка 2 изреке побијаног решења, од трећег лица Д.Ј. привремено одузето путничко возило марке „...“, регистарских ознака ... као и новац ближе описан у ставу 3 тачка 2 изреке побијаног решења, а од трећег лица власника М.Ј.2 привремено одузет новац ближе описано у ставу 3 тачка 2 изреке побијаног решења.

Наведеним решењем, управљање привремено одузетом имовином поверено је Дирекцији за управљање одузетом имовином у саставу Министарства правде РС и одређено да привремено одузимање имовине по овом решењу траје до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине или до доношења другачије одлуке суда у овој правној ствари.

Решењем Апелационог суда у Београду Кж2 2269/15 од 04.12.2015. године, одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, пуномоћника трећег лица адвоката Н.Ц. и адвоката В.Р., браниоца окривљеног Љ.Ј. и пуномоћника трећег лица С.Ј., адвоката З.П., браниоца окриљеног Љ.Ј. и пуномоћника трећег лица С.Ј., адвоката Ђ.К., браниоца окривљеног П.Ц., адвоката В.Р. и браниоца окривљеног М.Ј.1, адвоката Д.П.2, изјављене против решења Вишег суда у Београду ПоИ бр.6/15 – Кв 2199/15 од 08.09.2015. године.

Против напред наведених правноснажних решења захтеве за заштиту законитости поднели су:

-бранилац окривљеног М.Ј.1, адвокат Д.П.1, због повреде закона из члана 439. тачка 3) ЗКП; а из образложења наведене повреде произлази да је захтев поднет због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због повреде члана 3. став 1. тачка 2, 23. став 1. и члана 25. Закона о одузимању имовине, повреде Устава и то члана 34. и члана 58. са предлогом да Врховни касациони суд укине првостепено решење у ставу првом изреке и другостепено решење у делу којим се одбија као неоснована жалба браниоца окривљеног М.Ј.1, адвоката Д.П.2, и предмет врати првостепеном суду на поновну одлуку или да укине привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела у делу у којем се од окривљеног власника М.Ј.1 привремено одузима стан у Б., ближе описан у изреци првостепеног решења у ставу првом и гаражу у Б. ближе описану у изреци првостепеног решења у ставу првом,

-бранилац окривљеног П.Ц., адвокат Д.П.1, због повреде закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, а из образложења наведенe повреде произлази да је захтев поднет због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Врховни касациони суд укине првостепено решење у ставу 2 под 1 изреке и другостепено решење у делу којим се одбија као неоснована жалба браниоца окривљеног П.Ц. адвоката В.Р. и предмет врати првостепеном суду на поновну одлуку или да усвајањем захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног П.Ц. укине привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела у којем се од окривљеног власника П.Ц. привремено одузима стан у Б., у улици ..., ближе описан у изреци првостепеног решења под II у ставу 1,

-бранилац окривљеног Љ.Ј., адвокат З.П. због повреде закона из члана 441. став 3. ЗКП, а из образложења наведене повреде произилази да је захтев поднет због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде чланова 3. тачка 1, 23, 24, 25. и 26. Закона о одузимању имовине и члана 467. став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи другостепену одлуку тако што ће усвојити жалбе браниоца окривљеног Љ.Ј. и пуномоћника трећег лица С.Ј., адвоката З.П. изјављену против првостепеног решења у ставу трећем изреке тачка 1, те ће укинути привремено одузимање имовине и то једнособног стана број ... у Б., улица ..., површине 29м2 уписаног на кат.парц. ... КО З. ЛН 1297 СКН Б. 1 и стана у Б. у улици ... и породичној стамбеној згради број ..., без утврђене површине која се налази на кат. парцели број .... КО З. ЛН 3680 КО З., као и да браниоца окривљеног обавести о седници већа Врховног касационог суда како би присуствовао истој,

-пуномоћник трећег лица Н.Ц., адвокат Д.П.1, због повреде закона из члана 439. тачка 3) ЗКП са предлогом да се првостепено решење укине у ставу 2 тачка 1 изреке, као и решење Апелационог суда у делу у којем се одбија неоснована жалба пуномоћника трећег лица Н.Ц., адвоката В.Р. и предмет врати првостепеном суду на поновну одлуку или да се усвоји захтев за заштиту законитости и укине привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела у делу којим се од трећег лица власника Н.Ц., привремено одузима путничко возило марке „...“ рег. ознаке ... година производње 2012. са важећом регистрацијом до 29.08.2015. године.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтеви за заштиту законитости бранилаца окривљених М.Ј.1, П.Ц. и Љ.Ј. и пуномоћника трећег лица Н.Ц. су недозвољени.

Одредбом члана 484. ЗКП, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП, подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају браниоци окривљених М.Ј.1, П.Ц. и Љ.Ј. навођењем као разлога за подношење захтева повреде закона из члана 439. тачка 3) ЗКП и члана 441. став 3. ЗКП, само формално означавају повреде из члана 485. став 4. ЗКП, због којих је подношење захтева дозвољено, али не конкретизују у чему се оне састоје, већ суштински у образложењу захтева оспоравају и полемишу са чињеничним утврђењима у правноснажној одлуци, што не представља разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеног и његовог браниоца, због чега су од стране Врховног касационог суда оцењени као недозвољени.

Бранилац окривљеног Љ.Ј. и бранилац окривљеног М.Ј.1, у својим захтевима указују и на повреду члана 3, 23. и 25. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, а бранилац окривљеног Љ.Ј. и на повреду члана 24. и 26. истог Закона, али по оцени Врховног касационог суда и овде се указује на чињенично питање што не представља повреде закона прописане одредбом члана 485. став 4. ЗКП, односно повреду из члана 441. став 3. ЗКП, а ни друге повреде закона које се сходном применом Законика о кривичном поступку испитују по захтеву и због којих би окривљеном било дозвољено подношење овог ванредног правног лека, па су поднети захтеви и у том делу од стране Врховног касационог суда оцењени као недозвољени. Бранилац окр. М.Ј.1 указује у захтеву и на повреду права на правну сигурност у казненом праву из члана 34. Устава РС, као и на повреду чл. 58 – права на имовину, такође прописаног Уставом, али уз захтев у овом делу поднет у смислу члана 485. став 1. тачка 3. ЗКП, није достављена одлука Уставног суда којом је утврђена повреда ових права окривљеног, па захтев нема у том делу прописан садржај.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП, прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац.

Имајући у виду одредбу члана 483. став 1. ЗКП, пуномоћник трећег лица није овлашћен да подноси захтев за заштиту законитости, због чега је захтев поднет од пуномоћника трећег лица, искључиво у корист Н.Ц., од стране Врховног касационог суда оцењен као недозвољен.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. и члана 483. став 1. ЗКП, као и члана 487. став 1. тачка 3) ЗКП у вези члана 484. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                  Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                           Драгиша Ђорђевић, с.р.