.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 167/2016
10.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića, i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Ž.Š., zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.Š., advokata M.Č. iz V.B., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 26K 1290/13 od 30.04.2015. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž 268/15 od 25.08.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 10.03.2016.godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.Š., advokata M.Č., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 26K 1290/13 od 30.04.2015. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž 268/15 od 25.08.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu 26K 1290/13 od 30.04.2015. godine, okrivljeni Ž.Š. oglašen je krivim za krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4-četiri meseca koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1-jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom, okrivljeni je obavezan na plaćanje u korist budžetskih sredstava suda paušala u iznosu od 3.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeno JP „S.“ B. ŠG „R.“ K.- ŠU T. upućeno da istaknuti imovinskopravni zahtev ostvaruje u parničnom postupku.
Viši sud u Kraljevu, presudom Kž 268/15 od 25.08.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog Ž.Š., adv. M.Č. i presudu Osnovnog suda u Kraljevu 26K 1290/13 od 30.04.2015. godine, potvrdio.
Branilac okr. Ž.Š., adv. M.Č., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa čl. 439. tačka 1) i 447. stav 2. ZKP i odredaba o zastarelosti krivičnog gonjenja sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese presudu kojom će da ukine pobijane presude u celini i predmet vrati na ponovnu odluku, odnosno suđenje prvostepenom sudu.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, u smislu odredbe člana 486. stav 1. i 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Ž.Š. je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi da se okrivljeni više decenija nalazi u faktičkoj državini spornog zemljišta, koju je stekao njegov deda u vreme kada se isto nalazilo u privatnom vlasništvu fizičkog lica, odnosno pre nego što je upisano kao svojina Republike Srbije sa pravom korišćenja JP „S.“, pa postavlja pitanje da li okrivljeni čini krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ košenjem trave na tom zemljištu i da li je, s obzirom da je to činio decenijama unazad nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Takođe ističe da bi oduzimanjem navedenog zemljišta krivičnim progonom okrivljenog, a koje predstavlja okućnicu, okrivljeni sa porodicom bio doveden u bezizlaznu situaciju.
Iz izloženih navoda zahteva proizilazi da branilac okrivljenog, pozivajući se samo formalno na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i na zastarelost krivičnog gonjenja, dakle na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, predstavljajući ga, u pogledu činjenica koje čine obeležja krivičnog dela u pitanju (prirode prava koje se pribavlja i umišljaja okrivljenog) i onih od kojih zavisi primena određenih odredaba krivičnog zakona (vreme izvršenja dela), drugačijim nego što je utvrđeno pobijanom pravnosnažnom presudom.
Takođe, branilac u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja istog, označava povredu odredbe člana 447. stav 2. ZKP, bez obrazloženja u čemu se ista sastoji.
Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ni zbog povrede odredbe člana 447. stav 2. ZKP (u odnosu na koju zahtev nema ni propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP), Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Ž.Š. ocenio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Nataša Banjac,s.r. Janko Lazarević,s.r.
