Врховни касациони суд је одржао седницу већа, у смислу одредбе члана 486. став 1. и 487. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. Ж.Ш. је недозвољен.

Бранилац окривљеног у образложењу захтева наводи да се окривљени више деценија налази у фактичкој државини спорног земљишта, коју је стекао његов деда у време када се исто налазило у приватном власништву физичког лица, односно пре него што је уписано као својина Републике Србије са правом коришћења ЈП „С.“, па поставља питање да ли окривљени чини кривично дело самовлашће из члана 330. став 1. КЗ кошењем траве на том земљишту и да ли је, с обзиром да је то чинио деценијама уназад наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења. Такође истиче да би одузимањем наведеног земљишта кривичним прогоном окривљеног, а које представља окућницу, окривљени са породицом био доведен у безизлазну ситуацију.

Из изложених навода захтева произилази да бранилац окривљеног, позивајући се само формално на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП и на застарелост кривичног гоњења, дакле на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, у суштини оспорава чињенично стање утврђено у правноснажној пресуди, представљајући га, у погледу чињеница које чине обележја кривичног дела у питању (природе права које се прибавља и умишљаја окривљеног) и оних од којих зависи примена одређених одредаба кривичног закона (време извршења дела), другачијим него што је утврђено побијаном правноснажном пресудом.

Такође, бранилац у уводу захтева за заштиту законитости, као разлог подношења истог, означава повреду одредбе члана 447. став 2. ЗКП, без образложења у чему се иста састоји.

Како одредбом члана 485. став 4. ЗКП, која прописује разлоге због којих окривљени, односно бранилац окривљеног у границама права која у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, ни због повреде одредбе члана 447. став 2. ЗКП (у односу на коју захтев нема ни прописан садржај, у смислу одредбе члана 484. ЗКП), Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окр. Ж.Ш. оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                            Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                  Јанко Лазаревић,с.р.