Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.Ć., advokata N.Z. je neosnovan.

Iako branilac zahtev podnosi zbog povrede zakona, u zahtevu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, iz obrazloženja zahteva i navoda da izvedeni dokazi i sve okolnosti kritičnog događaja ne ukazuju na postojanje umišljaja kod okrivljenog da oštećenog liši života, već da u njegovim radnjama eventualno može biti elemenata krivičnog dela teške telesne povrede, proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da su u konkretnom slučaju radnje okrivljenog pogrešno kvalifikovane kao krivično delo ubistvo u pokušaju odnosno da je primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Naime, izrekom prvostepene presude okrivljeni G.Ć. oglašen je krivim što je u vreme i na mestu opisanom u izreci presude pokušao da liši života oštećenog J.Đ., na taj način što ga je pozvao da izađe napolje kako bi se potukli, pa kada oštećeni na to nije pristao, okrivljeni ga je uhvatio za majicu i izvukao van šanka, a zatim iz čarape desne noge izvadio kuhinjski nož i u više navrata zamahivao njime u pravcu tela oštećenog da bi mu u jednom trenutku naneo ubod u predelu leve bočne strane leđa, iako je bio svestan da ubadanjem noža u deo tela gde se nalaze vitalni organi oštećenog može lišiti života, na šta je pristao i tom prilikom oštećenom naneo tešku telesnu povredu opasnu po život...

Iz ovako datog činjeničnog opisa proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela za koja je okrivljeni oglašen krivim, te je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nasuprot navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, u konkretnom slučaju pravilno primenjen krivični zakon kvalifikacijom radnji okrivljenog kao krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ. Stoga se neosnovano zahtevom ukazuje na povredu krivičnog zakona na štetu okrivljenog iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Ostalim navodima zahteva u kojima branilac polemiše sa ocenom izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova i daje sopstvenu ocenu istih, u suštini se osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, što, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.Ć. ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                    Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                 Dragiša Đorđević,s.r.