Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа o којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Г.Ћ., адвоката Н.З. је неоснован.

Иако бранилац захтев подноси због повреде закона, у захтеву не опредељује конкретно ни једну повреду закона која, у смислу члана 485. став 4. ЗКП, представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости. Међутим, из образложења захтева и навода да изведени докази и све околности критичног догађаја не указују на постојање умишљаја код окривљеног да оштећеног лиши живота, већ да у његовим радњама евентуално може бити елемената кривичног дела тешке телесне повреде, произилази да захтев подноси због повреде закона из члана 439. тачка 2. ЗКП.

По налажењу Врховног касационог суда неосновано се захтевом за заштиту законитости указује да су у конкретном случају радње окривљеног погрешно квалификоване као кривично дело убиство у покушају односно да је примењен закон који се не може применити.

Наиме, изреком првостепене пресуде окривљени Г.Ћ. оглашен је кривим што је у време и на месту описаном у изреци пресуде покушао да лиши живота оштећеног Ј.Ђ., на тај начин што га је позвао да изађе напоље како би се потукли, па када оштећени на то није пристао, окривљени га је ухватио за мајицу и извукао ван шанка, а затим из чарапе десне ноге извадио кухињски нож и у више наврата замахивао њиме у правцу тела оштећеног да би му у једном тренутку нанео убод у пределу леве бочне стране леђа, иако је био свестан да убадањем ножа у део тела где се налазе витални органи оштећеног може лишити живота, на шта је пристао и том приликом оштећеном нанео тешку телесну повреду опасну по живот...

Из овако датог чињеничног описа произилазе сва битна обележја кривичног дела за која је окривљени оглашен кривим, те је, по налажењу Врховног касационог суда, насупрот наводима захтева за заштиту законитости, у конкретном случају правилно примењен кривични закон квалификацијом радњи окривљеног као кривично дело убиство у покушају из члана 113. у вези члана 30. КЗ. Стога се неосновано захтевом указује на повреду кривичног закона на штету окривљеног из члана 439. тачка 2. ЗКП.

Осталим наводима захтева у којима бранилац полемише са оценом изведених доказа од стране нижестепених судова и даје сопствену оцену истих, у суштини се оспорава чињенично стање утврђено првостепеном и потврђено другостепеном пресудом, што, у смислу члана 485. став 4. ЗКП, не представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Г.Ћ. оценио неоснованим и, на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                    Председник већа-судија

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                                 Драгиша Ђорђевић,с.р.