Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (član 404. stav 2. istog zakona).

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Naime, pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužioca za isplatu uvećane zarade po osnovu smenskog rada, tako što je zahtev tužioca usvojen. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da su pobijane odluke u skladu sa pravnim shvatanjima i praksom revizijskog suda, te da je sudska praksa u pogledu odlučivanja o ovoj vrsti tužbenog zahteva ujednačena, jer je utvrđeno da tužena nije isplaćivala uvećanje zarade po osnovu smenskog rada, te se ne može smatrati da je smenski rad tužiocu vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade. Iz navedenih razloga, ni u slučaju prihvatanja da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u ovom slučaju ishod postupka ne bi bio drugačiji ili povoljniji po tuženog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući izjavljenu reviziju u skladu sa opštim pravilima o dozvoljenosti revizije u imovinsko-pravnim sporovima u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 13. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), kojom je izmenjena odredba člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prelaznom odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), propisano je da postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11), a nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama ovog zakona.

Tužbom podnetom 20.12.2013. godine tužilac je tražio isplatu uvećane zarade po osnovu smenskog rada za period od 01.08.2011. godine do 30.10.2013. godine, u iznosu od ukupno 250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2013. godine pa do isplate. Podneskom od 30.07.2014. godine tužbeni zahtev je smanjen tako što je tužilac tražio da se tuženi po istom osnovu obaveže da mu isplati ukupno 151.698,18 dinara, a nižestepeni sudovi su zahtev usvojili i tuženog su pravnosnažno obavezali na isplatu navedenog iznosa, sa pripadajućom kamatom. Pobijana drugostepena presuda Gž1 1150/15 doneta je 15.06.2015. godine, nakon što je 31.05.2014. godine stupio na snagu i počeo da se primenjuje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14).

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela od ukupno 151.698,18 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.