Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија (члан 404. став 2. истог закона).

Врховни касациони суд је оценио да у конкретном случају нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, јер нема разлога који указују на потребу уједначавања судске праксе или новог тумачења права, као ни разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана. Наиме, побијаном другостепеном пресудом правноснажно је одлучено о захтеву тужиоца за исплату увећане зараде по основу сменског рада, тако што је захтев тужиоца усвојен. Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване побијане одлуке нижестепених судова, Врховни касациони суд је утврдио да су побијане одлуке у складу са правним схватањима и праксом ревизијског суда, те да је судска пракса у погледу одлучивања о овој врсти тужбеног захтева уједначена, јер је утврђено да тужена није исплаћивала увећање зараде по основу сменског рада, те се не може сматрати да је сменски рад тужиоцу вреднован при утврђивању основне зараде. Из наведених разлога, ни у случају прихватања да се о ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној, у овом случају исход поступка не би био другачији или повољнији по туженог.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући изјављену ревизију у складу са општим правилима о дозвољености ревизије у имовинско-правним споровима у смислу члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија туженог није дозвољена.

Одредбом члана 13. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.55/14), којом је измењена одредба члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Прелазном одредбом члана 23. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 55/14), прописано је да поступак који је започет по Закону о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11), а није окончан пре ступања на снагу овог закона, спровешће се по одредбама овог закона.

Тужбом поднетом 20.12.2013. године тужилац је тражио исплату увећане зараде по основу сменског рада за период од 01.08.2011. године до 30.10.2013. године, у износу од укупно 250.000,00 динара, са законском затезном каматом од 01.11.2013. године па до исплате. Поднеском од 30.07.2014. године тужбени захтев је смањен тако што је тужилац тражио да се тужени по истом основу обавеже да му исплати укупно 151.698,18 динара, а нижестепени судови су захтев усвојили и туженог су правноснажно обавезали на исплату наведеног износа, са припадајућом каматом. Побијана другостепена пресуда Гж1 1150/15 донета је 15.06.2015. године, након што је 31.05.2014. године ступио на снагу и почео да се примењује Закон о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.55/14).

Како вредност предмета спора побијаног дела од укупно 151.698,18 динара очигледно не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија туженог није дозвољена.

Из наведених разлога, применом члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија

Снежана Андрејевић,с.р.