Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 151/18 od 28.08.2018. godine, povodom žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Gradimira Kosanovića, a po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Osnovnog suda u Trsteniku 2K 102/14 od 20.02.2018. godine, u delu koji se odnosi na okrivljenog AA u kome je oglašen krivim za tri krivična dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, tako što je Viši sud u Kruševcu, prema okrivljenom AA, na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP, odbio optužbu da je izvršio tri krivična dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, dok su žalba branioca okrivljenog DD, advokata Petra Nedeljkovića i žalba branioca okrivljenog AA, advokata Gradimira Kosanovića u ostalom delu, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokata Miodrag Pavlović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijanu presudu u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, te okrivljenog AA obaveže da oštećenima na ime naknade stvarnih i nužnih troškova isplati iznos od 175.500,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti osporava visinu i obračun naknade troškova na koje je okrivljeni AA obavezan pravnosnažnom presudom, ističući da je sud priznao troškove oštećenima-privatnim tužiocima na ime zastupanja od strane punomoćnika, kao da je njihov punomoćnik zastupao troje okrivljenih, a ne troje oštećenih, obavezavši pritom okrivljenog da plati za 138.520,00 dinara više nego što je to predviđeno Advokatskom tarofom za zastupanje oštećenih za predmetno krivično delo – čime branilac suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miodraga Pavlovića, ocenio kao nedozvoljen i na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                                           Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić