Пресудом Вишег суда у Крушевцу Кж1 151/18 од 28.08.2018. године, поводом жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката Градимира Косановића, а по службеној дужности, преиначена је пресуда Основног суда у Трстенику 2К 102/14 од 20.02.2018. године, у делу који се односи на окривљеног АА у коме је оглашен кривим за три кривична дела увреда из члана 170. став 1. КЗ, тако што је Виши суд у Крушевцу, према окривљеном АА, на основу члана 422. тачка 3) ЗКП, одбио оптужбу да је извршио три кривична дела увреда из члана 170. став 1. КЗ, док су жалба браниоца окривљеног ДД, адвоката Петра Недељковића и жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Градимира Косановића у осталом делу, одбијене као неосноване, а првостепена пресуда у непреиначеном делу, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвоката Миодраг Павловић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи побијану пресуду у делу одлуке о трошковима кривичног поступка, те окривљеног АА обавеже да оштећенима на име накнаде стварних и нужних трошкова исплати износ од 175.500,00 динара.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости оспорава висину и обрачун накнаде трошкова на које је окривљени АА обавезан правноснажном пресудом, истичући да је суд признао трошкове оштећенима-приватним тужиоцима на име заступања од стране пуномоћника, као да је њихов пуномоћник заступао троје окривљених, а не троје оштећених, обавезавши притом окривљеног да плати за 138.520,00 динара више него што је то предвиђено Адвокатском тарофом за заступање оштећених за предметно кривично дело – чиме бранилац суштински оспорава чињенично стање утврђено у побијаним пресудама.

Међутим, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Миодрага Павловића, оценио као недозвољен и на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                  Председник већа-судија

Марина Пандуровић, с.р.                                                                                                                           Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић