.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1511/2018
30.01.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Miroljuba Tomića i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi krivičnog dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Jagodini K br.141/15- Kv br.194/18 od 06.06.2018. godine i Višeg suda u Jagodini Kž2 br.140/18 od 31.07.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 30. januara 2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Jagodini K br.141/15- Kv br.194/18 od 06.06.2018. godine i Višeg suda u Jagodini Kž2 br.140/18 od 31.07.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Jagodini K br.141/15- Kv br.194/18 od 06.06.2018. godine, odbačen je zahtev osuđenog AA za ponavljanje krivičnog postupka pravnosnažno okončanog presudom Osnovnog suda u Jagodini K br.141/15 od 17.01.2017. godine.
Rešenjem Višeg suda u Jagodini Kž2 br.140/18 od 31.07.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Jagodini K br.141/15- Kv br.194/18 od 06.06.2018. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je okrivljeni AA, ne navodeći zakonski osnov, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud „sagleda sve činjenice i donese ispravnu odluku“.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, je propisano da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je u stavu 3. istog člana predviđeno da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni AA lično podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, na šta po zakonu nije ovlašćen, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Snežana Medenica, s.r. Nevenka Važić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
