Presudom Apelacionog suda u Nišu 16Kž1 460/19 od 22.05.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Zaječaru Kv 129/19 od 17.04.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Zoran Pavlović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Zorana Pavlovića, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog AA, adv. Zoran Pavlović, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a u obrazloženju zahteva ističe da je prvostepeni sud svojom presudom „preinačio tri pravnosnažne presude od kojih su dve izvršne i treća, za koju je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne“, a da je drugostepeni sud doneo nezakonitu odluku u vezi datuma apsolutne zastarelosti izvršenja kazne, navodeći drugi datum od stvarnog datuma pravnosnažnosti presude Osnovnog suda u Boru K 94/13 od 27.03.2015. godine, protiv koje nije bila izjavljena žalba i ona je po stavu branioca pravnosnažna danom donošenja 27.03.2015. godine, a ne kako je navedeno u presudi drugostepenog suda dana 27.05.2015. godine, pa prema navodima zahteva nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje pravnosnažnih presuda na osnovu člana 62. stav 1. KZ.

Iz iznetih navoda po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da branilac okrivljenog ustvari ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, pri čemu se ne ukazuje na koji način je sud odlukom o krivičnoj sankciji učinio povredu zakona, a iz navedenog obrazloženja zahteva proizilazi da se polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda u odnosu na datum pravnosnažnosti presude Osnovnog suda u Boru K 96/13, dakle osporava se činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, a iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA, adv. Zorana Pavlovića, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić