.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 252/2019
20.06.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Nikolić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Bina Dražević advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 766/2018 od 05.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 20.06.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 766/2018 od 05.10.2018. godine - odluke sadržane u prvom stavu izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Negotinu P1 166/14 od 20.12.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ... i poništeno kao nepravilno i nezakonito rešenje tuženog BB iz ... broj ../2014 od 12.08.2014. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 01.07.2002. godine, i tuženi obavezan da tužioca vrati na posao i rasporedi na posao i zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i radnom iskustvu u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da ga rasporedi na poslove i radne zadatke ... u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da na ime neisplaćenog dela zarade za 2011, 2012. i 2013. godinu isplati tužiocu iznos od 4.338,57 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.10.2014. godine do isplate u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je tužbeni zahtev u delu za dosuđenje zakonske zatezne kamate od 12.10.2014. godine do 13.10.2014. godine odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da tužiocu na iznos neisplaćene zarade naveden u stavu drugom izreke obračuna i u korist Republičkog fonda za penzijsko i invaldsko osiguranje - Filijala Bor uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, obračuna i u korist Republičkog fonda za zadravstveno osiguranje - Filijala Bor uplati doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje i obračuna i korist Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Bor uplati doprinose za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 185.280,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 766/2018 od 05.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Negotinu P1 166/14 od 20.12.2017. godine u usvajajućem delu prvog stava izreke. Stavom drugim izreke, ista presuda ukinuta je u usvajajućem delu stava drugog izreke, trećem stavu i odluka o troškovima postupka sadržana u četvrtom stavu izreke, i u tim delovima predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - odluke sadržane u prvom stavu izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz stava drugog navedenog člana, koje su članom 407. stav 1. tačka 2. ZPP predviđene kao razlog za ovaj vanredni pravni lek.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po ugovoru o radu od 01.07.2002. godine, na poslovima ..., ali je obavljao i druge poslove koji nisu predviđeni tim ugovorom. Rešenjem tuženog od 12.08.2014. godine otkazan je ugovor o radu zato što tužilac ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Tužiocu je uručeno upozorenje u kojem je tuženi naveo da on ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnost za obavljanje poslova, i dat mu rok od najmanje pet radnih dana od dostavljanja upozorenja da se na ove navode izjasni.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su, odlučujući o zahtevu tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad, pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, i to ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Ratifikovanom konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 158. o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca sa preporukom broj 166, predviđeno je da radniku neće prestati radni odnos zbog nezadovoljavajućeg vršenja posla, izuzev ako mu je poslodavac prethodno dao instrukcije i pisano upozorenje. U tom slučaju, takvom radniku može prestati radni odnos ako on, i posle isteka odgovarajućeg roka predviđenog za poboljšanje, nastavi i dalje da obavlja poslove na nezadovoljavajući način.
U konkretnom slučaju, tuženi nije postupio u skladu sa odredbama ratifikovane konvencije koja, na osnovu člana 16. stav 2. Ustava Republike Srbije, predstavlja deo domaćeg pravnog poretka i neposredno se primenjuje. Pismeno upozorenje tuženog ne sadrži konkretne činjenice koje ukazuju da tužilac ne ostvaruje rezultate rada, odnosno da nema potrebna znanja za obavljanje svog posla. Ovaj akt ne sadrži ni instrukcije na osnovu kojih bi tužilac mogao poboljšati način obavljanja svog posla, niti je tužiocu određen rok u kojem bi, poštujući date instrukcije, mogao poboljšati svoj rad. Pismeno upozorenje je tužiocu dato sa pozivom na član 180. Zakona o radu, koji se primenjuje onda kada se ugovor o radu otkazuje iz razloga predviđenih članom 179. stav 2. i 3. tog zakona, što ovde nije slučaj.
Imajući izloženo u vidu, nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili da je otkaz ugovora o radu nezakonit, a revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
