Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na postojanje druge bitne povrede zbog kojih se revizija u smislu člana 407. navedenog zakona, može izjaviti.

Nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog po više sukcesivno zaključivanih ugovora o radu na određeno vreme, koji su mu po isteku roka otkazivani, sa prekidima manjim od 30 dana, radio ukupno 8 godina i 9 meseci. Po poslednjem u nizu zaključenih ugovora br. ... od 16.05.2016. godine, on je ponovo zasnovao radni odnos na određeno vreme, zbog rada na projektu i realizacije ugovora o pružanju usluga fizičko-tehničkog obezbeđenja objekta korisnika usluga ''VV'' a.d., počev od 01.06.2016. godine, a najduže do 30.09.2016. godine. Pobijanim rešenjem tuženog br. ... od 07.09.2016. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu i radni odnos prestao istekom roka na koji je zasnovan 30.09.2016. godine. Tužilac je u ovom radnom sporu postavio tužbeni zahtev, koji je uredio podneskom od 15.12.2016. godine, zahtevajući poništaj rešenja kojim je konstatovan prestanak radnog odnosa istekom roka na koji je zasnovan i obavezu tuženog da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava iz radnog odnosa.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi, postupajući u granicama postavljenog tužbenog zahteva, odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja i vraćanje na rad.

Naime, u konkretnom slučaju postojao je osnov za donošenje pobijanog rešenja iz člana 175.tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...75/2014), kada je tužiocu otkazan ugovor o radu na određeno vreme, jer je istekao rok na koji je zasnovan. Kako je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, to nema pravnog osnova za vraćanje na rad kod tuženog u smislu člana 191. stav 1. navedenog zakona i priznanje svih prava iz radnog odnosa, pa nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema načelu dispozicije tužilac je ovlašćen da podnese tužbu i u tužbi odredi tužbeni zahtev, o kome sud mora da odluči, pri čemu je sud vezan za obim i sadržinu tužbenog zahteva. Tužilac je u tužbi i podnesku o uređenju tužbe od 15.12.2016. godine, dispozitivom određeno zahtevao poništaj rešenja o otkazu, vraćanje na rad i priznanje prava prava iz radnog odnosa. Sudovi su pravilno, odlučujući prema tako postavljenom tužbenom zahtevu (sadržanom u dispozitivu tužbe i podnesku tužilačke strane od 15.12.2016. godine), zaključili da je ovaj tužbeni zahtev neosnovan. Iako su u toku postupka i u reči njegovog punomoćnika na ročištu na kojem je zaključena glavna rasprava, isticane činjenice da je u konkretnom slučaju došlo do preobražaja radnog odnosa iz određenog na neodređeno vreme u smislu člana 37. stav 2. Zakona o radu, tužilac takav zahtev nije određeno postavio u smislu čl.192. stav 1. ZPP-a, iako je u postupku zastupan od strane punomoćnika-advokata, pa zato neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić