Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju pobijajući je u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za vraćanje na rad, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni druge bitne povrede koje mogu biti predmet raspravljanja u revizijskom postupku.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilja bila u radom odnosu kod tuženog raspoređena na poslove samostalni struči saradnik ... po osnovu ugovora o radu od 28.10.2014. godine i to na neodređeno vreme i zaključenih aneksa tog ugovora. Pismenim upozorenjem od 29.10.2015. godine tužilja je upozorena da je učinila povrede radne obaveze i radne discipline na taj način što je izostala sa rada na dane 22. i 23.10.2015. godine bez odobrenja, te da se u te dane nije odazivala na pozive neposrednih rukovodilaca upućene na službeni broj mobilne telefonije zbog potrebe hitnog izvršavanja poslova iz opisa njenog radnog mesta. Navedeno je da je na taj način postupila suprotno naredbi generalnog direktora iz 2011. godine o obavezi javljanja na službeni telefon. Stavljeno joj je na teret i da je neopravdano izostala sa rada 02, 15 i 16.10.2015. godine. Osporenim rešenjem tužilji je otkazan ugovor o radu sa danom 18.12.2015. godine zbog povrede radne obaveze i discipline koje se odnose na nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza utvrđenih opštim aktom i ugovorom o radu i nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca- neodazivanje na poziv rukovodioca i drugih pretpostavljenih lica i neopravdan izostanak sa rada tri radna dana u toku meseca ili pet radnih dana u toku godine.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kao neosnovan nalazeći da je osnovano otkazan ugovor o radu tužilji zbog učinjene povrede radne obaveze i radne discipline.

Odlučujući o žalbi tužilje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je delimično usvojio tužbeni zahtev tako što je poništio kao nezakonito osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu, a odbio kao neosnovan deo tužbenog zahteva za vraćanje na rad obavezujući tuženog da tužilji isplati na ime naknade štete šest zarada koje je ostvarila u mesecu koji prethodi mesecu u kome joj je prestao radni odnos, te odbio kao neosnovan deo tužbenog zahteva za naknadu štete u vidu izostalih zarada za traženi period.

Članom 180. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, sa izmenama) propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1. do 6. ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. navedenog člana propisano je da je poslodavac dužan da u upozorenju navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je nižestepeni sud zaključio da je u konkretnom slučaju postojao osnov za prestanak radnog odnosa tužilji, što proizlazi iz utvrđenog činjeničnog stanja. Naime, tužilja je na opisani način povredila radnu disciplinu neopravdanim izostankom sa rada u navedene dane, kao i težu povredu radne obaveze neodazivanjem na poziv neposrednog rukovodioca. Međutim, pravilna je ocena nižestpenog suda da tuženi prilikom donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji nije ispoštovao postupak, niti rešenje o otkazu ugovora o radu ispunjava zahteve forme i sadržine, s obzirom da su izostavljene okolnosti i činjenice u odnosu na mesto, način i vreme izvršenja povrede radne obaveze i nediscipline. Kako između pismenog upozorenja upućenog tužilji na postojanje otkaznih razloga i osporenog rešenja ne postoji identitet u pogledu činjeničnog osnova, pravilno zaključuje nižestepeni sud da osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu ovo čini nezakonitim, posebno i iz razloga što tužilji nije uručeno upozorenje za određene povrede i akte discipline koje se tužilji osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljaju na teret.

Osim toga, tužilja nije mogla da otpočne sa korišćenjem godišnjeg odmora pre nego što o njenom zahtevu odluči poslodavac donošenjem rešenja o korišćenju godišnjeg odmora, a zaposleni koji je privremeno sprečen da radi je u obavezi da u zakonom navedenom roku poslodavcu dostavi potvrdu o sprečenosti za rad. Tužilja nije postupila u skladu sa navedenim, pa je svojim ponašanjem učinila povredu radnih obaveza koje joj se stavljaju na teret.

Međutim, kako je tuženi postupio suprotno propisanom postupku za prestanak radnog odnosa, a nesumnjivo je utvrđeno da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa tužilji, pravilna je pravna ocena nižestepenog suda da se nisu stekli uslovi za primenu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu – po zahtevu tužilje za vraćanje na rad, već uslovi za usvajanje zahteva za naknadu štete u dosuđenom iznosu shodno odredbi člana 191. stav 7. Zakona o radu, kako to pravilno zaključuje i nižestepeni sud, a navodima revizije kojima se osporava ovakvo zaključivanje nižestepenog suda ne dovodi se u sumnju pravilnost i zakonitost pobijene presude.

Iz navedenih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Odluka o zahtevu tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka sadržana u stavu drugom izreke doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, jer po oceni Vrhovnog kasacionog suda troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić