Rev 2611/2019 3.19.1.25.1.4; ništavost nasledničke izjave

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2611/2019
20.05.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ratko Marčeta, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., pravnih sledbenika pok.tužene GG, bivše iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Radoslav Čokić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 227/19 od 14.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 20.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 227/19 od 14.02.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 227/19 od 14.02.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 227/19 od 14.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bečeju, Sudska jedinica u Novom Bečeju P 279/18 od 22.10.2018. godine, kojom je stavom prvim izreke odbijen, kao neosnovan, primarni tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništava naslednička izjava GG iz ... od 25.07.2017. godine, na kojoj je overen potpis od strane javnog beležnika Dimitrija Nikolića iz ... pod oznakom overe UOP-I: ...-... od 25.07.2017. godine što bi stranke bile dužne da trpe, stavom drugim izreke odbijen, kao neosnovan, eventualni tužbeni zahtev da se poništi navedena nasledička izjava, stavom trećim izreke odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužena GG iz ... zakonski naslednik pok. DD, rođenog .... godine u ..., preminulog u ... ... godine bez zaveštanja, da je stekla u nasleđe i svojinu, na teret zakonskog naslednika tuženog BB 1/3 idealnog dela zaostavštine ostavioca koju čine nepokretne i pokretne stvari, bliže određene u ovom stavu izreke, te da stranke trpe upis prava na ime tužene GG u javne knjige i stavom četvrtim izreke obavezana tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 59.150,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijeni su, kao neosnovani, zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi su blagovremeno podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020 u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom ocenjen je neosnovanim glavni tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti nasledničke izjave pok. GG. Ova odluka je obrazložena i u bitnom je zasnovana na utvrđenoj činjenici da je sporna naslednička izjava sačinjena u skladu sa članom 118. Zakona o vanparničnom postupku, po čijim odredbama je pred sudom raspravljena zaostavština pok. DD, a što isključuje primenu odredbi čl. 88. i 89. Zakona o javnom beležništvu. Eventualni tužbeni zahtev za poništaj sporne nasledničke izjave ocenjen je neosnovanim iz razloga što takav zahtev prema članu 214. stav 4. Zakona o nasleđivanju može postaviti lice koje je dalo nasledničku izjavu, što u konkretnoj situaciji nije slučaj. Posledično je ocenjen neosnovanim i zahtev za utvrđenje da je pok. GG zakonski naslednik pok. DD na 1/3 idealnog dela njegove zaostavštine.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi, prema činjenicama utvrđenim u postupku, o tužbenom zahtevu odlučili primenom materijalnog prava, na način kojim se ne odstupa od sudske prakse. Tužilja uz reviziju nije dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji.

Razlog revizije je pozivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava, što nije dovoljan osnov za odlučivanje o posebnoj reviziji. Pogrešna primena materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava, za šta u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi. Kako su nižestepene presude donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom ni prihvatanje odlučivanja o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drukčiji ishod spora.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.02.2018. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 400.000,00 dinara, što na dan podnošenja tužbe, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, predstavlja dinarsku protivvrednost 3.369,16 evra (1 evro=118,7241 dinara).

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tuženima ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić